Нестанак на прагу

Нестанак на прагу
Ведрана Кулага
30.10.2018 11:50

Српски народ расијан је свуда по свијету. Многи су напустили матицу, огњишта на којима су вијековима уназад њихови преци гајили обичаје и традицију те отишли у бијели свијет из ових или оних разлога.

Добар дио који је нови живот почео негдје далеко наставио је да пали славску свијећу, оснива културно-умјетничка друштва у којима њихови потомци, кроз игру и пјесму, његује културу и чува од заборава поријекло и сјећање на претке.

С друге стране, има и оних који су се одрекли свега из само њима знаних разлога, али има превише оних којима се свако мало све више спутава право на идентитет и припадност, на писмо, језик и вјеру.

Милиони Срба данас су хиљадама километрима од огњишта, живе са статусом националних мањина, а негдје и без тога, иако их има довољно да задовоље законске форме.

Извјештаји о њиховом статусу из године у годину све су гори и то првенствено у земљама региона, а какво је стање најбоље ослика чињеница да се ти исти извјештаји представљају као црне књиге јер на терену нема ничег ведрог годинама.

Ситуација је алармантна и у ФБиХ, Црној Гори, Хрватској и другим срединама гдје српски народ тешко, готово никако не успијева да се избори за своја законска права јер их тамошње већине гледају као грађане нижег реда. Као некога кога треба превести на своју страну или протјерати за вијеке вјекова.

Српски народ за сада има двије земље. То су Српска и Србија које носе највећу одговорност за опстанак српског народа на овим просторима и чији представници треба да покажу да им је, у вртологу дневне политике, заиста стало до народа којем и сами припадају. До његових светиња, храмова, језика, писма и идентитета, а да ка том циљу поштују друге и различите. Да буду бољи домаћини него што су неки били српском народу.

Почетак ове године обиљежила је прича о декларацији која је требало да у себи обједини важне ставке за очување српског идентитета и писма, али ево полако година се ближи крају, а од тог текста ни трага ни гласа.

Нико је није поменуо у скорије вријеме, иако је, судећи према неким изјавама, још зимус била при крају и на корак да уђе у парламенте и тамо добије потпис и печат како би Република Српска и Србија, између осталог, кроз планирани заједнички фонд помогле српски народ у дијаспори.

Српски народ има своју историју која је у неколико наврата, нажалост, исписана најцрњим словима. Претрпио је много, а ново вријеме носи изазове и битке за очување језика, писма и историје у којем, уз оне у дијаспори, Српска и Србија имају највећу улогу.

 

 

Колумне Коментар дана