Муке радничке

Муке радничке
Милијана Латиновић
02.11.2018 11:17

Права бројних радника у Републици Српској одавно су само мртво слово на папиру, а многи су, упркос жељи да савјесно обављају свој посао и тако зараде за кору хљеба, остављени на милост и немилост послодавцима.

Хиљаде радника који су деценијама поштено радили данас не могу ни у заслужену пензију, јер им бахати послодавци годинама нису уплатили доприносе за пензијско осигурање. Да мука буде већа, ускраћена им је и здравствена заштита, јер ни књижицу не могу овјерити, па љекару одлазе само кад их мука натјера. Како и од чега животаре, то само они знају. Примјера је много широм Српске, а ових дана у јавности је одјекнула вијест да бивши радници некадашње Фарме говеда “Фармланд” из Нове Тополе запљеном имовине покушавају да намире дугове. Џаба судске пресуде и рјешења када је фарма одавно опустошена. Све што је иоле било вриједно изнесено је из круга предузећа на овај или онај начин, а радници су, по ко зна који пут, остали кратких рукава. Немају шта да заплијене и продају када је фарма одавно само окупљалиште паса луталица.

Ситуација није много боља ни у Фабрици цијеви “Унис” из Дервенте, чији радници штрајком, по ко зна који пут, траже своја права, али узалуд. За њих и њихове проблеме нико не мари. Плате не примају, љекару не могу, а однедавно им је управа предузећа забранила да питају и спомињу дугонајављивани посао са руском компанијом, који им је био једина сламка спаса. Када ће добити муком зарађене плате и све што им по закону припада, нико не зна.

Непоштовање радничких права и јавашлук у појединим предузећима су се одомаћили до те мјере да је такво стање за те послодавце постало сасвим нормално. А није и не смије да буде!

Због тих и таквих појединаца трпе највише радници, али и буџет РС и разни фондови, док се бахати послодавци богате преко леђа радничке класе. Неплаћање доприноса и плата је кршење права и закона, а они који крше закон морају да одговарају.

Крајње је вријеме да се надлежне институције озбиљније позабаве овим проблемима и ухвате у коштац са појединцима који у амбис гурају привреду на чијим гранама треба да стасавају и они који дођу послије њих, јер кад-тад фотеље ће морати да напусте.

 

Колумне Коментар дана