Воз од Пекинга до Тибета путује два дана и двије ноћи

Глас Српске
Воз од Пекинга до Тибета путује два дана и двије ноћи

Изградња пруге коштала 4,2 милијарде долара, на њој је радило 100 хиљада инжењера и других грађевинских радника и нико - што Кинези посебно и обавезно истичу - није умро од посљедица висинске болести

ВОЗ "Т-27" напустио је тачно на вријеме нову, велику жељезничку станицу на западу Пекинга и у 21.30 кренуо шинама кинеског и свјетског жељезничког чуда ка Тибету, "земљи егзотичне мистерије". Воз, чији су путници углавном били Кинези, стигао је до циља послије двије ноћи и два дана (неких 47 сати) и пређених 4.064 километара. Путницима - смјештеним у шестокреветним кабинама са "тврдим лежајевима" (није препоручљиво за стране туристе, пише у неким брошурама), у чистом вагону са неколико тоалета (еколошки чучавци) и лавабоа у ходницима, са одличном вентилацијом преко клима-уређаја и утичницама за мобилне телефоне - једино су системи за снабдијевање кисеоником изнад узглавља указивали да се "Т-27" није упутио уобичајеним жељезничким трасама. Многи грађевински стручњаци (швајцарски, на примјер) сматрали су да је изградња жељезничке пруге Ћингхаи - Ласа (у коју се укључује пруга из Пекинга) неостварив подухват. Кинези су ипак почели да је граде 2001, а завршили су је јула прошле године, успјевши да превазиђу три главне препреке: лед и влажну земљу, велику висину и заштиту околине. Неких 550 километара пруге пролази кроз предјеле вјечитог леда, односно нестабилног тла које је зими веома тврдо, а љети влажно. Да би се стабилизовало, постављени су камени насипи, вентилационе цијеви за слободно циркулисање ваздуха између стијена и термосифони са амонијаком. У таквим условима направљен је највиши тунел на свијету на залеђеној земљи (Фендхуоган, на 4.905 метара висине) и најдужи тунел на свијету на истом тлу (Кунлун, 1.686 метара дужине). Неких 960 километара, односно 80 одсто пруге Ћингхаи - Ласа, пролази кроз предјеле више од четири хиљаде метара, прелазећи брда и стијене уз помоћ преко 675 мостова. Највиша висинска кота жељезнице је 5.072 метара, на планини Тангула, чиме је за 200 метара оборен рекорд перуанске жељезнице на Aндима. Градећи ту секцију пруге, радници су морали да носе боце са кисеоником. У возу "Т-27", при преласку Тангуле, владала је узнемирујућа тишина. Многи путници лежали су са несношљивом главобољом, лупањем срца и кратким дисањем. Сваки нагли покрет је упозоравао да у тим предјелима треба пажљиво с кисеоником. Силаском воза према Ласи, тегобе висинске болести полако су, бар привремено, нестајале. Кинези тврде да су, упркос изградњи пруге, успјели да заштите околину осјетљивог екосистема Хималаја, бирајући руте далеко од станишта дивљих животиња, настојећи да минимално узнемире дивље антилопе и магарце и правећи 25 пролаза, слиједећи миграционе обичаје дивљачи. Критичари изградње пруге, међутим, поручују да је у таквом грађевинском подухвату немогуће не пореметити еколошку равнотежу. Изградња пруге је коштала 4,2 милијарде долара, на њој је радило 100 хиљада инжењера и других грађевинских радника и нико - што Кинези посебно и обавезно истичу - није умро од посљедица висинске болести. У "Т-27", у страху од те болести, бесомучно се пила - врућа вода. Најпосјећенији дио воза били су резервоари са врелом водом која, према упутствима, помаже на великим висинама. Кинези ионако пију топлу воду, али су на њу, као и на инстант супе у пластифицираним кутијама, на путу ка Тибету добрано навалили и страни туристи. Изнад 4.500 метара експлодирала би покоја кесица вакумиране хране, престали су да раде лап-топови и дигитални музички уређаји, понека хемијска оловка је престала да пише. За пушаче, који су током путовања оформили своју малу интересну групу, мјесто је било резервисано, тик уз клозете. На ријетким станицама, на којима су се путници размјењивали у реду и тишини, истрчавали би, ако их домаћин воза уопште пусти, да за минут-два повуку још који дим. И такво уживање, међутим, до краја путовања било им је ускраћено пошто је воз достигао критичну висину. Другог дана путовања, у само свитање, воз се ускомешао. Невјероватан "слајд шоу" различитости Кине промицао је преко прозора, праћен тихом и њежном кинеском мелодијом из звучника воза. Брда под снијегом, узбудљиво небо, плавичасти облаци који се лијено вуку изнад мирне и пречисте ријеке, а потом се ускомешају, помодре и пријетећи спусте скоро до пруге. Затим равница, сива и бесплодна земља, мутна, жута ријека, онда изненада зелена брда, поља јечма, велики пашњаци, моћни црни јакови на испаши, овце, Тибетанци за њима, покоја птица, кривудави земљани путеви, мала убога насеља, асфалтни пут, теренско возило и понеки шатор планинара. Путници, приљубљени уз прозоре са двоструким стаклом и филтерима против ултравиолетног зрачења, нису скидали руке са фотоапарата и камера. И тако до Ласе. Припремила Жаклина МИЈAТОВИЋ СТРAНЦИ За туристе изван Кине, једини проблем је био то што већим дијелом пута нису знали гдје се налазе. Разглас је, све до посљедњег дана путовања, обавјештења давао само на кинеском. Касније енглеске "емисије" биле су скоро нечујне или прекидане уласцима у тунеле. ЛЕЖAЊЕ Путници су оставили "Т-27" у нереду, с пуним корпама за отпатке, лавабоима и тоалетима којима је било потребно темељно спремање и дезинфекција. Било је крајње вријеме да се послије четрдесетседмочасовног претежног лежања, стане на ноге. Многи су, ипак, морали поново да легну, јер је висинска болест тек чекала у Ласи. Aли сваки корак, сваки напор се исплатио. ВЕЗA СA СВИЈЕТОМ Поједини странци сматрају да је жељезничка пруга Ћинхај - Тибет, Тибетанцима донијела не само срећу, већ да им је отворила везе са другим крајевима земље, а уједно другим земљама и подручјима пружила шансе развоја трговине са Тибетом и уживања у његовим љепотама. Тибетанцима ће пуштање ове жељезнице у саобраћај донијети још бољи и комфорнији живот јер ће још више туриста долазити овдје. Људи су увјерени у то пошто је путовање возом јефтиније него авионом и жељезнички саобраћај ће сигурно становницима донијети много повољније шансе. КИСЕОНИК Технички ријешити питање вагона-кабина за стручњаке је био најпримамљивији изазов. Путницима су, због разријеђености кисеоника и ваздушног притиска, потребни услови као у авионима. Прва жељезница на Тибету је јединствена и по томе што су вагони опремљени боцама с кисеоником, а у жељезничким екипама су, уз машиновође и остало особље, обавезно и љекари, чија помоћ може бити драгоцјена "небу под облацима".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана