Конобара ни за лијека

Конобара ни за лијека
Милијана Латиновић
26.07.2018 12:57

Након медицинара који посљедњих година масовно одлазе у Њемачку због вишеструко већих зарада, Српска увелико губи и угоститеље.

Конобара који су добро испекли занат за кафе-апаратом и са тацном у руци овог љета нема ни за лијек, због чега нису ријетки они који су због недостатка кадра били приморани да на локале ставе катанац.

Због плате која је и три пута већа на приморју него код нас, многи конобари су се овог љета отиснули на пучину.

Иако је углавном ријеч о добро плаћеном послу само током сезоне, напустили су овдашње локале у којима су имали стални посао и похрлили на Јадранско приморје, неки чак и даље. Плата која прелази и 1.000 евра, обезбијеђен смјештај и храна, били су довољан разлог да спакују кофере и крену у нову радну авантуру. 

Годинама школујемо кадар за иностранство. Земљама у окружењу поклањамо докторе, возаче, угоститеље са искуством, а колико је све далеко отишло, најбоље показује чињеница да многи та занимања и уписују само с намјером да напусте ове просторе.

Вриједног радника, који зна посао, Запад плаћа сувим златом, док код нас углавном раде за минималац који није довољан ни за основне животне потребе. За све оне који хрле преко гране, са намјером да једног дана тамо негдје у туђем свијету свију гнијездо, разлог одласка је исти. Хрватска, Њемачка и друге земље у којима су њихове плате и три пута веће од овдашњих пружају им све оно што у својим градовима нису могли добити.

Надлежне као да уопште не занима што из године у годину одлазе они који би на својим леђима требало да понесу будућност ове земље.

Уколико ускоро не ставе прст на чело и не смисле стратегију којом ће радницима у Српској и БиХ пружити шансу да зараде пристојне плате од којих могу да живе и стварају породице, колијевке ће и даље бити празне, а нас из дана у дан све мање.

И док друге земље шире руке нашим радницима, овдје мало ко покушава да их задржи. Одавно нема ко да нас лијечи, возачи увелико крстаре свјетским саобраћајницама, а сада ни кафу нема ко да нам спреми. Ко зна ко је сљедећи кога ћемо испратити на аутобуској станици!

Колумне Коментар дана