Калкулација Завода за цијене показала је да би, с обзиром на поскупљење брашна, цијена векне хљеба тежине 600 грама, произведеног од брашна тип 500 и тип 850, у септембру требала да износи једну марку, односно 90 фенинга
ПРЕМA анализи Републичког завода за цијене, векна хљеба од 600 грама, произведена од брашна тип 500, требала би да кошта једну конвертибилну марку.
"Просјечна цијена векне хљеба од 600 грама, произведене од поменутог брашна, у јуну је износила 85 фенинга, док је хљеб од брашна тип 850 коштао 75 фенинга. Калкулација Завода за цијене показала је да би, с обзиром на поскупљење брашна, цијена векне хљеба тежине 600 грама, произведеног од брашна тип 500 и тип 850, у септембру требала да износи једну марку, односно 90 фенинга", наведено је у саопштењу Министарства трговине и туризма Републике Српске.
Према договору челника овог министарства и представника пекарске индустрије, који су најавили поскупљење хљеба, Републички завод за цијене је сачинио калкулацију цијене хљеба да би се, како је наведено у саопштењу, одредило реално поскупљење и избјегле непотребно високе цијене хљеба, "које иду на штету потрошача, нарочито оних са најнижим примањима".
Од произвођача брашна и хљеба у Републици Српској стигле су различите информације о цијенама брашна и хљеба, на основу којих је Завод за цијене израдио просјечну калкулацију цијена хљеба, "која не представља калкулацију ниједног конкретног произвођача".
Упоређујући калкулације за јун, када су цијене биле стабилне, и септембар, када је због суше дошло до поскупљења пшенице и брашна, калкулација Републичког завода за цијене показала је да је у структури цијене хљеба дошло до поскупљења брашна за више од 40 одсто. Просјечна цијена брашна у јуну је била 50 фенинга по килограму, а почетком септембра 70 фенинга, док су остали трошкови у структури цијене хљеба остали исти.
"Имајући у виду чињеницу да у структури цијена хљеба брашно учествује са 20 до 30 одсто, хљеб може поскупјети сразмјерно учешћу цијене брашна у структури цијене хљеба", истакнуто је у саопштењу републичког Министарства трговине и туризма.
Према подацима Завода за цијене, у сарајевском кантону векна хљеба од 400 грама кошта 70 фенинга, док за векну хљеба од 600 грама у Србији треба платити 29 динара, односно 72 фенинга. Ово посљедње је важећа цијена у већим градовима Србије, док је у мањим градовима хљеб још јефтинији.
Д. ВРХОВAЦ
МИХAЈЛОВИЋ
ПЕКAРИ
Предсједник Одбора пекарске индустрије бањолучке регије Саша Тривић оцијенио је за "Глас Српске" да је калкулација Републичког завода за цијене "нереална и необјективна".
- Остајемо при нашем захтјеву да град Бања Лука одобри повећање цијене хљеба на 1,3 марке по векни. Уколико градске власти не прихвате наш захтјев, већ сугестију Републичког завода за цијене, пекари ће обуставити производњу хљеба од брашна тип 500 - упозорио је Тривић.
ЛAКТAШИ
Локална власт Лакташа није дала сагласност пекарима за повећање цијена хљеба на подручју ове општине.
Према ријечима начелника Одјељења за привреду и друштвене дјелатности општине Лакташи Бранкице Зелић, то значи да ће цијене хљеба, произведеног од брашна типа 500 и 850, остати на досадашњем нивоу, то јест коштаће 0,90, односно 0,80 марака.
Она је истакла да, за сада, нема информацију да је неко од пекара самовољно подигао цијене хљеба. Разлог за то, према ријечима Зелићеве, вјероватно лежи и у казнама, које се за предузећа крећу између двије и пет хиљада марака, а за одговорне појединце - 500 марака.
