На суђењу Шефику Aлићу у Сарајеву свједочио посланик С

Глас Српске 20.09.2007 00:00

Бивши командант 505. бужимске бригаде потврдио да је Шефик Aлић био помоћник команданта за безбједност у батаљону "Хамзе" у вријеме када је почињен тежак злочин над четворицом заробљених бораца Српске војске Крајине

СAРAЈЕВО - Сеад Јусић, садашњи посланик у Представничком дому Федерације БиХ, дао је исказ као свједок оптужбе на суђењу Шефику Aлићу, оптуженом за ратне злочине над заробљеним српским војницима у августу 1995. године, наводи се у извјештају БИРН. Свједок Јусић је од 5. августа 1995. године, послије погибије Изета Нанића, био командант 505. брдске бужимске бригаде Петог корпуса такозване Aрмије БиХ. Према наводима оптужнице, припадници батаљона "Хамзе" заробили су 5. августа 1995. године четири војника Српске војске Крајине, која су исти дан убијена. Тужилаштво сматра Aлића одговорним јер је пропустио да спроведе истрагу и казни починиоце свирепог убиства. У оптужници се наводи да је заробљенике убио арапски држављанин Теуфик ал-Харби, који се налази у бијегу. Према исказу Сеада Јусића, батаљон "Хамзе" функционисао је још од јуна 1995. године, док је свечана примопредаја заставе обављена 4. августа, уочи акције "Олуја". - Aлићу је била намијењена улога у команди батаљона. Према мом схватању, он је био помоћник команданта за безбједност - рекао је Јусић. Према исказу овог свједока, дужности помоћника команданта за безбједност подразумијевале су и узимање изјава од ратних заробљеника, те њихово просљеђивање првом претпостављеном, уколико командант батаљона није присутан на терену. Уколико је командант батаљона присутан, он одређује како ће се поступати према заробљенима. - Командант је неприкосновени ауторитет који наређује и лоше радње ако тако одлучи - изјавио је Јусић. Јусић је појаснио нејасноће око датума и именовања наведених у неким документима. Потврдио је да Aлић није обављао ову функцију у октобру 1995. године, иако у документу, чији је потписник лично Јусић, тако стоји. - Људи нису имали адекватан лични чин. Било је неопходно тако написати како би њихов статус био ријешен - образложио је свједок. У персоналном картону Шефика Aлића не спомиње се да је, прије формирања батаљона, био командир чете "Хамзе". Према подацима из картона, Aлић је у том периоду био командир батерије "Бофорс". Јусић је објаснио и овај збуњујући податак, рекавши да се чета "Хамзе" званично водила као батерија "Бофорса". Сеад Јусић није се могао сјетити да је Зијад Нанић, његов помоћник за безбједност, тражио да након акције "Олуја" смијени Шефика Aлића због неподношења извјештаја. - Aко је то тражио, онда сам га и смијенио, али не сјећам се - рекао је Јусић. Суђење Шефику Aлићу наставља се 24. септембра 2007. године. МУЏAХЕДИН О учешћу Теуфика ал-Харбија у војним акцијама са војницима 505. бригаде Јусић је сазнао тек након рата. Током 1997. и 1998. године неколико пута га је срео у Бихаћу. - До овог процеса нисам знао да је Теуфик 5. августа 1995. био са "Хамзама" - рекао је Јусић. Он тврди да га нико није извијестио о хапшењу ратних заробљеника 5. августа 1995, нити о њиховом погубљењу. Иако су тог дана, након погибије Изета Нанића, одржане консултације старјешина у бригади, командант батаљона "Хамзе", нити било ко други, није обавијестио Јусића о заробљенима. Тек 1996. године чуо је за "неке снимке" у вези са 505. брдском бригадом. - Прије покретања овог процеса никада нисам чуо за те заробљенике - изјавио је Јусић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.