Реформа финансирања здравственог система Српске

Глас Српске
Реформа финансирања здравственог система Српске

Aко све буде текло по плану, од 1. јануара 2008. године у Републици Српској заживјеће нови систем уговарања аранжмана између Фонда здравствене заштите и медицинских установа, нагласио Ранко Шкрбић

БAЊA ЛУКA - Нема реформе финансирања здравственог система и адекватног уговарања аранжмана Фонда здравственог осигурања Републике Српске са медицинским установама, ако не буде уведено груписање према одређеним дијагнозама, поручио је републички министар здравља и социјалне заштите, Ранко Шкрбић. Овакав систем финансирања први су направили Aустралијанци, а он подразумијева да свака дијагноза са собом носи одређени број бодова, који се потом номинално претворе у финансијску вриједност. Дакле, дијагнозе су - било да се ради о упали слијепог цријева, плућа, болести крајника или некој другој - "извагане" и тачно се зна колико кошта лијечење таквог обољења. Када у Српској буде уведен овакав начин финансирања, здравствене установе ће добијати средства за остварени број услуга, а Фонд ће плаћати - према јединственој формули - врсту услуга, коју је нека амбуланта, болница или медицински центар извршила. Тако ће бити уведено далеко више реда него до сада, а ни уштеде неће бити мале. - Припремамо се да овај концепт финансирања здравствене заштите уведемо што је могуће прије. У септембру ћемо организовати велику радионицу за директоре домова здравља и болница. Потом ће услиједити припреме, ангажовање страних експерата и, ако све буде текло по плану, од 1. јануара 2008. године у Републици Српској заживјеће нови систем уговарања аранжмана са здравственим установама. Словенија је овај концепт већ увела и има веома добра искуства - нагласио је министар Шкрбић. Паралелно са овим пројектом, Министарство здравља и социјалне заштите намјерава да - заједно са Министарством финансија и Фондом здравственог осигурања - Влади Српске предложи нови концепт финансирања здравственог система, односно урадиће приједлог измјена и допуна Закона о доприносима, у којима ће посебно бити третирани пензионери, дјеца и социјално угрожене категорије становништва. - Биће то свеобухватан програм, који ће задирати у социјалну, пензиону и здравствену политику. Поента је да стекнемо јасан увид колико новца треба да издвојимо за социјално угрожене категорије. Стално говоримо како имамо одређени број неосигураних. Влада ће учинити максималан напор да дође до броја оних који спадају у социјално угрожене категорије становништва или који су на граници сиромаштва. За те људе ћемо обезбиједити комплетну здравствену заштиту - подвукао је Ранко Шкрбић. За запослене у приватном или јавном сектору постојала би тачна стопа издвајања за здравствену заштиту, као и за пензионере. - На овај начин хоћемо да покријемо здравственом заштитом комплетно становништво. Садашњи систем - фактички - третира само осигурано становништво, а лијечење неосигураних лица покривамо из истог извора, с обзиром на то да онај ко је неосигуран, када му се установи акутно или тешко обољење, улази у обавезан вид финансирања - напоменуо је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. Ранко Шкрбић сматра да ће, уз помоћ поменутих измјена, бити начињен равномјернији и солидарнији систем, који ће становништву Српске омогућити сигурнији начин живота и равноправну доступност здравствене заштите. Р. ШКОНДРИЋ МAЊAК - Према садашњем, паушалном начину плаћања, некој здравственој установи даје се укупна количина новца, од које она треба да издвоји средства за плате, набавку потрошног материјала, текуће трошкове одржавања... Овакав систем је застарео, јер је у медицинским установама увијек присутан мањак, с обзиром на захтјеве за пружањем здравствених услуга, а Фонд здравственог осигурања не може све те трошкове адекватно да покрије - рекао је Ранко Шкрбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана