Нека гласила у Федерацији БиХ недавно су објавила како бошњачки лидери у Подрињу кажу да се у Зворник вратило 20 хиљада Бошњака. У БиХ, колико знамо, ни у једном већем граду не живи ни приближно толико Срба, па ни у Сарајеву, истакао др Стево Пашалић
НA подручје општине Завидовићи, којем припада и Возућа, вратило се мање од хиљаду Срба, од укупно 13 хиљада, колико их је живјело прије рата. Слична ситуација је и у другим општинама средње Босне - као што су Зеница, Какањ, Маглај, Кладањ, Бановићи - које су етнички готово очишћене од српског становништва, тврди домаћи демограф, др Стево Пашалић.
Овај, као и мноштво других података, Пашалић је недавно изнио у Добоју, на округлом столу посвећеном обиљежавању дванаесте годишњице пада Возуће. Овај признати демограф и сам је рођен у Завидовићима, а у септембру 1992. године добио је задатак од тадашњег Документационог центра за истраживање ратних злочина Српске Републике БиХ да на терену прикупља чињенице о страдању Срба широм БиХ. У међувремену, Стево Пашалић је издао и двије књиге о тој теми, које су наишле на велико интересовање читалачке публике.
- Заинтересованост читалаца за те књиге указује на чињеницу да још увијек свијету нисмо дали довољно информација о страдању Срба на овим просторима. Тиме се бавимо несистематски, појединачно, не увезујемо све податке. A око 600 хиљада Срба протјерано је из 1.232 насеља у БиХ, у којима су прије рата чинили већину или мањину. Aко се томе дода и егзодус Срба из Сарајева послије потписивања Дејтонског споразума, онда та цифра расте на више од 700 хиљада протјераних Срба. То је више од педесет процената српске популације, која је регистрована на посљедњем попису у БиХ, оном из 1991. године - рекао је Пашалић, додавши да овдје нису урачунати они који су се изјаснили као Југословени, а међу њима је највише било Срба.
Овај домаћи демограф је подсјетио да је у рату у БиХ потпуно спаљено 686 насеља, која су и данас само згаришта зарасла у коров.
- Дванаест година послије рата та насеља су још увијек згаришта. Ријеч је, углавном, о селима која у свом саставу имају на десетке заселака. Каже се, рецимо, Возућа, а у њеном склопу је мноштво заселака, која су данас демографски потпуно празна. На примјеру Возуће, општине Завидовићи и средње Босне то се може најупечатљивије доказати. О томе се мало зна, а још мање говори - истакао је Стево Пашалић.
Током научних истраживања, у којима овај демограф и дан-данас с великим успјехом учествује, дошло се до сазнања да је током рата у БиХ извршен процес територијалне хомогенизације.
- Није тачна теза да је Република Српска настала на етничком чишћењу, како неки тврде. Напротив, чињенице говоре другачије. Ево најсвјежијег примјера: прије неколико дана нека гласила у Федерацији БиХ објавила како бошњачки лидери у Подрињу кажу да се у Зворник вратило 20 хиљада Бошњака. У БиХ, колико знамо, ни у једном већем граду не живи ни приближно толико Срба, па ни у Сарајеву - нагласио је Пашалић.
Он располаже подацима да су Срби из Возуће расути у чак 90 земаља, на свим континентима.
- Дакле, ради се о тоталној дисперзији српског становништва са простора БиХ. Не вјерујем да ће се Срби, у догледно вријеме, демографски консолидовати. Ми, који се професионално бавимо питањем демографије, то стално износимо у јавност. Формиран је Републички савез за демографску политику, постоји ресорно министарство и захваљујући новом амбијенту, који је створила актуелна Влада Српске, стање се креће на боље. Међутим, први већи, адекватни резултати не могу да се добију преко ноћи - подвукао је Стево Пашалић.
Он је указао и на рад Истраживачко-документационог центра у Сарајеву, са Мирсадом Токачом на челу, који је изнио податак да је током минулог рата, од укупног броја погинулих у БиХ, страдало 67 одсто Бошњака, 25 процената Срба, седам до осам процената Хрвата и један одсто осталих.
- Овај податак је нетачан и енергично га побијам. Само на примјеру Завидовића можемо се у то увјерити. Записано је, наиме, да је у Завидовићима погинуло и нестало 861 лице. Када се узме у обзир и књига "Живот без краја", коју су издали Бошњаци у Завидовићима, види се да су страдали углавном Бошњаци и мали број Хрвата, који су са њима ратовали 1993. године. Готово ниједан Србин није увршћен у тај списак као жртва рата! Податке из поменутог центра не треба прихватати здраво за готово - упозорио је Стево Пашалић.
Због свега тога, сматра овај признати демограф, неопходно је организовати научни симпозијум на нивоу Републике Српске, на којем би се систематизовала истина о страдању Срба у посљедњем рату.
С. ПУХAЛО
СAРAЈЕВО
- У једној од својих књига записао сам да је Сарајево највећа гробница српског народа. Исто тако, мислим да је оно, што су учинили муџахедини у средњој Босни - од Травника до Возуће - равно ономе што Бошњаци стално потенцирају за Сребреницу. Aко прикупимо све податке на једном мјесту, доказаћемо да је то заиста тако. Тај посао морамо сами да урадимо, јер показало се да не можемо да формирамо заједничку комисију на нивоу БиХ, која би утврдила стварну истину о страдању свих народа на овом простору. Комисија за Сарајево је најбољи примјер је за ову тврдњу - сматра др Стево Пашалић.
