Топови или лупа срца: A знаеш што си ти?

Глас Српске 22.09.2007 00:00

Пише Мирко ВУКОВИЋ

МОРAЛО вам се, извјесно, једаред барем десити да видите туђе дијете и пожелите да је ваше, или, макар, да и ви имате једну сличну "мустру". Надаље, сигуран сам да су многи тако нешто помислили гледајући фамозни "Кики шоу" и његову дражесну малу водитељку Кристину Ивановић - Кики. Ваљда је то мислио и Тоше Проески када је једном приликом гостовао у њеном шоуу. Након што је заједно са њим отпјевала једну његову, интонацијски нимало лагану пјесму, егзалтирани и разњежени Проески се на "кентаурском" полу-српском, полу македонском весело џилитнуо:"A знаеш што си ти?! Тие си злато мое!" Кристина је, сама по себи, изистински куриозум на овим нашим просторима. Наш вундеркинд! "Јети Шумадинац; прави, наш изворни!" Са фантастичним кикицама! Тешко да ћете наћи још једно такво ТВ лишце. Симпатично, натурално, паметно, мултиталентовано. Најприје обратите пажњу на њен говор (код мене је то, опростићете, већ професионална деформација). Ријечју: узорно! Њен говор је дестилат, прави српски нормирани језик, очишћен од дијалекатске лужине и сличних некњижевних наноса. A затим и та њежна екавица, за нијансу још наглашенија, потцртана њеном дјетињом артикулацијом. Врло делициозна! Њена мама, Мирјана, је на једном мјесту изјавила да она "све то још доживљава као игру". И то се одмах види. Као што се одмах види и да она заиста ужива у тој игри. Отуда и њена невјероватна природност. Било да глуми, било да пјева, било да води разговор, она је увијек, само, оно што јесте - права дјевојчица. Насупрот гротескне фингираности тзв. УМС талената (премда: нису ту дјеца крива!) који свакодневно парадирају на "ружичастој телевизији", као парадигма оних, помало пренебрегнутих, истинских вриједности, стоји ова једанаестогодишња дјевојчица са кикицама. Њена нас појава опомиње да "без муке нема науке" и да се до завидних резултата долази само озбиљним радом, преданошћу, систематичношћу и посвећеничким односом ка ономе са чиме се "пачамо". Поред тога што живи у музичкој породици и носи музичарске гене, Кристина вриједно стиче образовање - музичко, вокално и инструментално (свира виолину) и оно класично, школско. Култ физичког изгледа, Aм-њаy и Aмерицан дреам су балон од пјене. Као и поменути скраћени курсеви за "надарене". "Нека је кока шарена, па макар јајета не снијела!" Ти инстант таленти (тек неколико скромних прашкица, што дифундира у големој количини нездравих и нереалних амбиција; дјечијих или родитељских, све једно) спрам ове дјевојчице изгледају више него смијешно. На шеснаестом по реду великом музичком фестивалу "Славјански базар" у Витебску, са којег доноси једну значајну награду, Кристина изводи двије композиције - "Храбри могу све", Цеце Славковић, и оригиналну композицију "Свет љубави" која је премијерно изведена (и награђена!) у Херцег Новом, на фестивалу "Мале скале". Копулативни односи међу њима су одвећ видљиви. То јасно тендирање, препознатљива диспозиција ка оном музичком обрасцу који, иначе, преферира и упражњава Цеца Славковић, доводи до изражаја Кристинину фасцинантну музичку верзираност. Композиција "Свет љубави" је исписана по тој рецептури која захтијева да се у скученом временском оквиру троминутне композиције прикаже и покаже што шири пјевачки и мелодијски дијапазон. И - Кристина, разумије се, успијева у томе. Без остатка. Резонантно пјевање, изразито тоналан вокал, раскошан распон гласа, добра техника, фино тремолирање, самосвјесна, упечатљива интерпретација. Просто вас обузме необјашњив понос док слушате то дијете. И онда се (травестирам, како не бих зазвучао исувише патетично) сјетите Проескога и онога:"A знаеш што си ти?" "Да ли су то били топови, или лупа мога срца?"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.