Славили Требава и Требавци

Глас Српске
Славили Требава и Требавци

Збор на Дугој Њиви за народ тог краја светиња и он се не пропушта. Сви дођу да се провеселе и скину прашину са успомена. Када оду остаје црква Лазарица и Требава да пркосе времену, свједоче о историји овог краја и чекају своје Требавце

ХИЉAДЕ и хиљаде становника Требаве, ма гдје се налазили, похрле недјељом уочи Огњене Марије на Дугу Њиву, недалеко од Модриче, да се окупе и провеселе. То траје од 1919. године, када је прота Саво Божић у знак сјећања на буну против Турака из 1858. године, коју је подигао поп Петко Јагодић из Врањака, увео обичај да се окупља народ на молитви и парастосу за све погинуле у тој буни. Ове године је збор одржан 88. пут. Према неким процјенама, за два дана протеклог викенда светиште на Дугој Њиви посјетило је више од 20 хиљада становника општина Модрича, Добој, Вукосавље, Шамац, Доњи Жабар, Дервента, Брод, Петрово, Пелагићево и Брчко. Не само они, него и већина наших људи који раде у иностранству свој годишњи одмор прилагођавају баш овом збору. - Одмалена сам као дијете долазио на овај збор. Ево, и данас сам опет ту. За нас је збор, као и за већину наших људи, постао својеврсна обавеза да се дође на Дугу Њиву. Долазићемо овдје док год само живи - рекоше приликом изласка из цркве Светог цара Лазара, Чедо и Милка Вуковић који су протјерани из Кречана код Градачца, а сада живе у Швајцарској. Овако би нам рекао готово свако ко је минулог викенда био на Дугој Њиви. Са Aљаске за Дугоњивски збор стигао је Никола Василић. - Ево и сада, када сам превалио седамдесету годину, имам исти осјећај неке љепоте и свечаности, као и у дјетињству када сам долазио на ову нашу љепотицу - испричао је Василић не скидајући осмијех са лица. Због чега је то тако код требавског народа можда објашњава податак како је Требава добила име. По старославенској ријечи “требва” што значи жртвеник или мјесто гдје се жртва приноси, док та ријеч код Руса значи и олтар у цркви. Само у имену Требава саткана је њена цијела историја. Тај крај и његови житељи су кроз вијекове страдавали и били жртве борбе за своје огњиште и слободу. Зато је Требава синоним за слободу и жртву овог краја. Послије буне Петка Јагодића, слиједила су немирна времена у којима је страдао народ. Прво аустроугарска окупацији, затим два свјетска рата и на крају посљедњи рат када се са Требаве, односно Дуге Њиве, руководило операцијом “Коридор”, која је спојила источне и западне дијелове Републике Српске. Због тога је народ овог краја 1992. године изградио на Дугој Њиви прелијепу цркву Лазарицу посвећену Светом цару Лазару и свим српским јунацима у којој је и ове године јереј Слађан Савић служио молитву и парастос за све погинуле српске јунаке од Косовског боја до посљедњег отаџбинског рата. Између осталог, и то је разлог за дизање манастира Светог Илије на овом простору. Дефинитивно је Дуга Њива постала духовни центар овог дијела Републике Српске. Од 2. јула ове године манастир на Дугој Њиви добио је и првог искушеника у лику Жике Николића из Модриче. - Овдје је прелијепо и љубав према богу и мом народу је опредијелила моју судбину. Ја сам се предао и мој живот је у кругу овог манастира. Људи стално долазе, да се помоле богу, да се испричају. Дуга Њива је наше светиште, одувијек је то била - нагласио је први искушеник Николић, који ће након неког времена проведеног у том статусу постати и први калуђер дугоњивског манастира. На Дугој Њиви су минулог викенда били бројни шатори са музиком углавном овог краја. Свирала је виолина, “куцало” се у шаргију, многи су изашли у народним ношњама требавског краја. Међутим, било је и оних који се су окитили српским и православним симболима: шајкачама, тробојкама, мајицама са текстом химне “Боже, правде”... Требава је очувала традицију, међутим, на њеним пропланцима није бројно становништво као некада. Ријетко се чује звук шаргије, виолине и фруле... Многи су отишли трбухом за крухом, а онај највећи дио становника Требаве спустио се уз путне комуникације долином ријека Босне, према Добоју и Модричи. Међутим, сви они обавезно једном у години изађу на Требаву, на Дугу Њиву за Огњену Марију да се провеселе и скину прашину са сопствених успомена. Када сви оду остаје црква Лазарица, Дуга Њива, од ове године и манастир Светог Илије и Требава да пркосе времену, свједоче о историји овог краја и чекају своје Требавце. Текст и фотографије Вид БЛAГОЈЕВИЋ ПУТЕВИ Посљедњих неколико година све више се Требаваца враћа Требави, макар у љетњем периоду. Према Требави се асфалтирају путеви из пет праваца. Већ је завршен из правца Добоја преко Осјечана, у току је асфалтирање кроз Ријечане од Модриче, а у наредном периоду путеви ће се асфалтирати на Требави према Дугој Њиви преко Врањака, Копривне и Толисе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана