Како је развлашћивана Република Српска од Дејтона до

Глас Српске
Како је развлашћивана Република Српска од Дејтона до

Међународна заједница у БиХ олако користила овлашћења, укључујући и бонска, која немају никакве везе са Дејтонским мировним споразумом, којим је окончан рат у БиХ, оцијенио Витомир Поповић

ИAКО су уставне промјене из 2001. године, којима је уведена конститутивност свих народа у ентитетима, представљале најкрупнију измјену Дејтонског мировног споразума, процес редефинисања споразума, који је 1995. године прекинуо вишегодишњи крвави грађански рат у БиХ, тече непрестано, од дана његовог потписивања. Многи аналитичари увођење конститутивности сматрају почетком краја истинске суверености Републике Српске, јер је формирање мултиетничких ентитета била основа за актуелне измјене ентитетских обиљежја, републичког грба и химне, празника, као и све гласнијих захтјева за измјену назива Српске... Међутим, захваљујући ставовима међународне заједнице, оличеним у декларацијама Савјета за имплементацију мира и кроз активности досадашњих високих представника - иако се у Дејтонском споразуму о томе експлицитно не говори - данас постоје централизовани Управа за индиректно опорезивање, Јавни радио-телевизијски сервис, Државна гранична служба, потом "уједињени" спортски савези и бројне друге институције... Већину закона и одлука, битних за функционисање БиХ, наметнули су високи представници, односно нису усвојени у нормалној политичкој атмосфери, потребној за функционисање демократског парламента. Овакво стање, по мишљењу многих, више одговара протекторату, него једном европском, демократском друштву. Због сталног условљавања уласка БиХ у Европску унију - по провјереној тактици штапа и шаргарепе - у БиХ је спроведена и реформа одбране, иако ни у Уставу БиХ, а ни у војном анексу Дејтонског мировног споразума не постоје заједнички органи у области одбране и безбједности. Да процес разграђивања релативне суверености Српске и њеног утапања у БиХ тече од Дејтона до данас, потврдио је и шеф катедре за међународно право на Правном факултету у Бањој Луци и омбудсман БиХ, Витомир Поповић. Он је за "Глас Српске" истакао да је Дејтонски споразум, иако је у формално-правном смислу остао онакав какав је био у моменту потписивања, данас суштински измијењен. Међународна заједница, упозорио је Поповић, у БиХ је олако користила овлашћења - укључујући и бонска - која немају никакве везе са споразумом којим је окончан рат у БиХ. - Савјет за имплементацију мира не може да мијења Дејтонски споразум, а још мање тај споразум може да се мијења политичким декларацијама, каква је бонска. Дејтонски споразум је међународни уговор, који је потписан између Републике Српске и Федерације БиХ, уз присуство СР Југославије, Хрватске и земаља-чланица Контакт групе - истакао је Поповић. Он је упозорио да би промјена Дејтонског споразума требало да подразумијева спровођење исте процедуре, која је била неопходна да би се до овог споразума и дошло, односно постизање потпуног консензуса, прије свега код оних, на које се овај споразум односи. Нажалост, додао је омбудсман БиХ, многи представници међународне заједнице су лобирани од стране разних владиних и невладиних организација и када би "радили у својим земљама оно што раде у БиХ, били би проглашени неурачунљивим". - Супротно тренду у савременом свијету, чији развој иде у правцу децентрализације, у БиХ је ситуација обрнута. На све могуће начине, под паролом изградње државе БиХ, покушава се пренијети што већи број овлашћења на заједничке институције - изјавио је Витомир Поповић. Нажалост, констатовао је, до суштинских промјена Дејтонског споразума долазило је и уз сагласност домаћих политичара, који нису бирали средства како би се задржали на владајућим позицијама. Често су, подвукао је Поповић, прихватали оно што је наметала међународна заједница, иако су дубоко били против тога. Међутим, зарад ситносопственичких интереса, потписивали су документе који од њих и нису тражени. - Имали смо одлуку Уставног суда Српске да војска остаје у искључивој надлежности ентитета, јер је то и Уставом БиХ предвиђено. Aли, захваљујући тадашњим представницима јавног и политичког живота Српске, не само да се одустало од Устава БиХ, него и чак и одлуке Уставног суда Републике. Више је него очигледно да су неки преносили много више овлашћења са Српске на ниво БиХ него што се то од њих тражило - закључио је Витомир Поповић. М. РAДЕТИЋ ПРЕСЕДAН Најгрубља кршења људских права настала су у БиХ оног тренутка, када је тадашњи високи представник, Волфганг Петрич, донио одлуку којом је промијенио уставе Републике Српске и Федерације БиХ, оцијенио је Витомир Поповић. - То је нешто што се може назвати скандалозним и што је супротно свим стандардима, који регулишу област заштите људских права у међународној заједници - истакао је наш саговорник. Према Поповићевим тврдњама, искључити један народ из права да сам одреди односе кроз устав је нешто што није забиљежено у новијој историји међународне заједнице. НAРОД СЕ ПИТA Говорећи о актуелној власти Републике Српске, Витомир Поповић је рекао "да је очигледно да је премијер Милорад Додик отишао најдаље када је у питању слушање народа". - Промјене Устава БиХ, реформа полиције или образовања морају да имају подршку народа и морају да одражавају оно што јавно мњење мисли. То су принципи који важе у свим модерним демократијама - упозорио је омбудсман БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана