Агонија радника посрнулих предузећа

Агонија радника посрнулих предузећа
Анита Јанковић-Речевић
04.03.2019 13:37

Иза посрнулих предузећа у Српској која су отишла у стечај или којима пријети катанац на вратима остају милионска дуговања и агонија радника која не престаје годинама.

Немали број њих који су имали радне књижице у привредним гигантима воде борбу са вјетрењачама за свој муком зарађени новац, за који су неријетко црнчили по цијеле дане и ноћи. Те зарађене, а неисплаћене плате многе од њих коштале су здравља, довеле их до руба егзистенције и натјерале да постану мађионичари који вјешто спајају крај с крајем како би преживјели.

Због нередовне уплате доприноса и одлазак у пензију за стотине њих недосањан је сан, иако су одавно стекли године за пут у мирну луку.

Ти јадни људи, који су цијели животни вијек провели устајући у шест ујутро марљиво радећи у производним халама до касно у ноћ, умјесто да под старе дане уживају у плодовима свога рада, доведени су до амбиса. Поштар који уредно сваког мјесеца кроз њихову улицу разноси пензију на њихова врата никако да позвони, због чега су ускраћени за оно најосновније, хљеб, млијеко и лијекове за притисак.

Тако је, на примјер, некадашња Говедарска фарма “Фармаленд” из Нове Тополе бившим радницима на име неисплаћених плата остала дужна око 300.000 марака и то без камата. Око 55 бивших радника пет година није видјело ни марке, а прије неколико дана исплаћен им је тек дио дуга од новца прикупљеног продајом заплијењене имовине овог пропалог предузећа. Слична судбина задесила је и запослене у дервентској Фабрици цијеви “Унис”, која, истина, успијева да се одупре стечају, али јој не полази за руком да обезбиједи плате и доприносе радницима.

У том посавском гиганту, о ком се некада причало надалеко и нашироко, због дугогодишње неизвјесности, радници су сатјерани уза зид. Већ пет година обећава им се процват, али зарађене марке никако да легну на њихове рачуне, због чега им је горчина из жучи дошла до грла. 

Ништа боља ситуација није ни у бијељинском “Житопромету”, који радницима дугује шест плата. Челници ове млинско-пекарске индустрије оглушили су се и о уплату доприноса, па они који су болесни не могу овјерити ни здравствене  књижице. Каква је тек мука оних којима је за вратом банка јер нису у могућности да враћају кредите. 

Оваква пракса рада никако није ни у интересу Српске јер из године у годину њен буџет остаје ускраћен за милионе марака за порезе и доприносе, с обзиром на то да се предузећима која су затворена стечајем или ликвидацијом морају отписати милионска дуговања.

Да Српска не би отписивала дугове и стварала социјалу међу радно способним становништвом, неопходно је да систем рада који смо имали и који тренутно имамо буде лансиран у прошлост, да се казне руководиоци који су накалемили милионска дуговања и фирме довели до пропасти. Ажурнији би морали бити и порезници, који би по хитном поступку требало да блокирају свако предузеће које један мјесец не плати порезе и доприносе.

Колумне Коментар дана