Суноврат правосуђа

Суноврат правосуђа
Милан Благојевић
31.05.2019 12:40

Живимо у друштву у којем су све ствари од важности за његов здрав живот постављене и функционишу на изопачен начин.

Систем расподјеле друштвеног богатства држава је поставила на такав начин који шачици незаситих појединаца омогућује не само да незаконито акумулирају лично и породично богатство, већ и да ти исти појединци одлучују коме ће допустити да уђе у њихово друштво па да и он онда себе учини богатим, све на рачун нашег народа. Таква држава није нити може бити народна мајка, већ је маћеха народа, због чега се нико нормалан више не пита зашто нам становништво напросто бјежи из државе.

Поремећени систем расподјеле друштвеног богатства, као својеврсна социолошка законитост, неизбјежно води у поремећај ума, како оног индивидуалног, тако и колективног. Такав изопачени ум спреман је на све, јер му ништа није свето нити неморално, само уколико је то од интереса за њега. Трагове тог поремећеног ума налазимо свакодневно и у свим сегментима нашег друштва, али је за мене најболније када такав ум ухвати коријење у правосуђу, које би требало да буде кућа права, морала и поштења. Бројни су примјери поремећаја правосудног ума на које наилазим(о) у свакодневном животу, а најсвјежији примјер је афера “Поткивања и поткивача”, о којој као доказ постоји и филм објављен на бројним домаћим интернет порталима. У том филму, без имало глуме, предсједник ВСТС-а БиХ и судија Основног суда у Бањалуци Милан Тегелтија се у једној бањалучкој кафани приватно састаје са извјесним Нермином и Марком. Повод тог приватног сусрета је у потреби оног Нермина као странке у једном предмету Кантоналног тужилаштва у Сарајеву да му Милан Тегелтија, пошто је предсједник ВСТС-а БиХ, покуша да помогне. Чули смо и видјели у том филму да Милан Тегелтија, након што му је Нермин изложио о чему се ради и шта жели, између осталог каже: “Ја сам у понедељак у Сарајеву, ти ћеш мени донијети то што имаш за Тужилаштво па ћу ја видјети са Далидом”.

Далида из филма је Далида Бурзић, у вријеме снимања филма (не и у вријеме његове јавне пројекције) главна тужитељка Кантоналног тужилаштва у Сарајеву. Не помињем ја Далидино име због ње нити да бих је било како оштетио, већ само зато да бих указао да Милан Тегелтија у филму, без имало глуме, рече да ће један тужилачки предмет, са којим он нема нити смије имати било какве везе, видјети са Далидом, након што му Нермин претходно достави број тог предмета.

Овакво понашање челне особе домаћег правосуђа је поражавајуће, и морално и правно. Међутим, једнако тако је поразно и кад онај поремећени правосудни ум с почетка овог текста настоји да подржи такво незаконито понашање. Учинио је то најприје ВСТС БиХ на сједници одржаној 23. маја 2019. године, на којој је дао једногласну подршку Милану Тегелтији да упркос свему и даље буде предсједник ВСТС-а БиХ. Колико је изопачен такав правосудни ум најбоље је доказао наведени филм, који је на интернет порталима објављен убрзо након што је ВСТС БиХ дао подршку Милану Тегелтији. Тиме је доказана права катастрофа и такав морални и професионални суноврат не само актуелног састава ВСТС-а БиХ него и правосуђа у цјелини. Да се ради управо о томе не доказује само неморално и незаконито понашање ВСТС-а БиХ, већ и понашање Удружења судија Републике Српске и Удружења тужилаца Републике Српске, који су убрзо послије тога, као по диригентској палици, такође дали подршку Тегелтији.

Дакле, правосуђе у цјелини, а и сва остала професионална правничка заједница, или дају подршку Тегелтији или “мудро” ћуте, иако ово пробијање дна неморалности у правосуђу заслужује само осуду, и људску и професионалну.

Не могавши више да трпим овакво понашање, одлучио сам се да поднесем дисциплинску пријаву против Милана Тегелтије, кад то нико други неће. Зашто сам то учинио? Не зато што желим зло Тегелтији, већ само зато што је све ово превршило сваку мјеру нормалног људског понашања. Ево само неколико доказа за то, од којих неке нисам навео у дисциплинској пријави па то чиним сада.

Чланом 56. тачка 11) Закона о ВСТС-у БиХ јасно је прописано да сваки судија, па и Милан Тегелтија који је не само предсједник ВСТС-а БиХ већ и судија Основног суда у Бањалуци, чини дисциплински прекршај ако се упусти у непримјерен контакт са странком у поступку. Како видимо, није законом прописано да се судија не смије упуштати у непримјерен контакт само са странком у његовом предмету, већ са било којом странком у било ком предмету, па и у предмету у којем поступа неки други судија или тужилац. Једини примјерен контакт судије са странком је онај службени, у суду, а никако контакт у кафани и са странком са којом Тегелтија, ни као предсједник ВСТС-а, ни као судија према закону нема право да кафанчи.

Поред тога, чланом 56. тачка 23) Закона о ВСТС-у БиХ прописано је да дисциплински прекршај судије представља и било какво друго његово понашање које доводи у питање повјерење јавности у непристрасност и кредибилитет правосуђа. Послије наведеног филма не можемо, а да се то не противи здравом разуму, очекивати од наше јавности да има повјерење у непристрасност и кредибилитет правосуђа, кад шеф тог правосуђа и истовремено судија приватно у кафани каже једној странци: “Ја сам у понедељак у Сарајеву, ти ћеш мени донијети то што имаш за Тужилаштво па ћу ја видјети са Далидом”.

Од овога у свакој нормалној држави нема већег доказа о томе како се један носилац двије правосудне функције приватно у кафани упустио у непримјерен контакт са странком, што код сваког разумног и добронамјерног човјека само може довести у питање повјерење у непристрасност и кредибилитет правосуђа у цјелини. То су, дакле, разлози које сам навео у мојој недавној дисциплинској пријави против Тегелтије, достављеној не само Канцеларији дисциплинског тужиоца ВСТС БиХ већ и том истом ВСТС-у БиХ. Нисам ја њима навео још неке ствари у пријави, али ћу то учинити сада због наше јавности.

Није Тегелтија онаквим својим понашањем учинио само дисциплинске прекршаје на које сам претходно указао. Поред њих, учинио је он још два дисциплинска прекршаја. Наиме, чланом 56. тачка 16) Закона о ВСТС-у БиХ тако јасно је прописано да је дисциплински прекршај судије и његово упуштање у активности које су неспојиве са дужностима судије. Сваком нормалном човјеку не треба много објашњавати да би схватио како је неспојиво са судијском функцијом да судија мимо суда, приватно у кафани, разговара са било којом странком о било ком предмету. То право, ако се држимо закона, Милан Тегелтија нема ни као предсједник ВСТС-а БиХ, јер ниједан члан те институције (укључујући и њеног предсједника) не смије да разговара са странком о било чијем предмету нити да странци говори оно што је Тегелтија рекао Нермину у филму. Кад ово имамо у виду, онда је разумљиво зашто је у члану 56. тачка 22) Закона о ВСТС-у БиХ прописано да је дисциплински прекршај и понашање носиоца правосудне функције изван суда које штети угледу судијске функције.

Ето, то су све разлози који су ме натјерали на подношење дисциплинске пријаве против Милана Тегелтије. Сада је комплетно правосуђе, а посебно ВСТС БиХ, на пресудном испиту, који ће показати јавности да ли је (или није) правосуђе спремно да се бори против оног поремећеног ума с почетка овог текста и да се избори за истинску владавину права. Морам и овдје поновити нешто што је аксиоматика у правној науци, у којој се каже да је основна функција устава (а то значи и владавине права) “да искључи самовољу државне власти и заведе владавину објективног права и да кад постоји устав, носиоци власти нису више свемоћни, него је сва њихова моћ у уставу одређена, а они је могу вршити само у границама устава”.

Кад се ова истина пренесе на терен конкретног случаја, то значи да нико, ниједан појединац, не смије у било ком тренутку бити јачи од закона, јер закон мора једнако да важи за свакога, без обзира на његов друштвени статус и (не)моћ. Без тога нема нити може бити здраве државе, а тиме ни здравог друштва.

Др Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци

Колумне Коментар дана