Дучићеве вечери поезије биле празник културе у Требињ

Глас Српске
Дучићеве вечери поезије биле празник културе у Требињ

И овогодишњом манифестацијом и престижним програмима, Требиње показало да остаје један од књижевних и духовних центара Републике Српске, БиХ па и шире

СВЕ што је доведено у везу са Јованом Дучићем, што је озвучено тим узвишеним именом - самим тим бива веће, значајније и усправније - него што стварно јесте. A да се књижевне награде додјељују као некада ратничке медаље и да жири једноставно каже - нека узме чија је - сумњам да би се залетио на Дучићеву награду... Овим ријечима је Ђорђо Сладоје, пјесник који живи и ствара у Војводини, почео своју бесједу, након што му је предсједник Савјета Дучићевих вечери поезије Доброслав Ћук уручио престижну Дучићеву награду за 2007. годину. И заиста, минули викенд на југу Српске био је у знаку поезије и пјесника, али и стваралаца из других области, те културних и јавних радника из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Манифестација, која је прије 40 година започета као Требињске вечери поезије, наставила је да живи као једна од најзначајнијих културних манифестација наше републике. Па ако су се до 2000. године и преноса пјесниковог праха у "грумен глине ужежене" програми одржавали под називом "Чекајући повратак Дучићев", већ седму годину програми носе назив "На Дучићевом путу". У граду подно Леотара топло су поздрављени пјесници, тај "златни талог, којег сваки народ има", како истакну домаћин - начелник општине Требиње Доброслав Ћук, на свечаној академији отварања манифестације. Посебно узбуђење показивао је славодобитник Ђорђо Сладоје, "родом, из Клиње код Улога, околина Калиновика", који рече да је најтеже бити пророк у својој постојбини и да је, поред бројних признања и награда које је "накупио" за ових 30 година бављења поезијом, некако прижељкивао да га и родна Херцеговина призна за свога и као свога - појца и лиричара. За њега професор др Ранко Поповић, у име стручног жирија, рече да се "Сладоје, након десет објављених пјесничких књига потврдио као тренутно најзначајнији представник "стражиловске лирске нити" у српском пјесништву, легитимни насљедник Бранка, Змаја и Десанке". За њега су на округлом столу нагласили да су стихови овог пјесника "лирско струјање језика, у коме дамарају нерви племенског колективног памћења". Поред пјесника и најпознатијих књижевних критичара, домаћини су и ове године у програме уврстили и врхунске умјетнике из Београда, Бање Луке, и других културних центара. Тако су љубитељи умјетности у граду на Требишњици имали прилику да, чак двије вечери, виде и чују и поздраве примадону београдске опере Драгану дел Монако, свјетски познатог виолинисту Драгана Колунџију, затим гитаристу Уроша Дојчиновића, глумца Народног позоришта из Београда Тихомира Станића, а духовне и народне пјесме моћно је на сцени у Требињу пренио хор "Јединство" из Бање Луке, под руководством диригента Немање Савића. Већ по традицији, учесници ове манифестације, владике, пјесници, умјетници, окупили су се и овог пута у Херцеговачкој Грачаници на Црквини на помену пјеснику и разговорима о поезији награђеног пјесника. Завршно пјесничко вече, уз наступ 15 пјесника, од Требиња и Билеће, до Бање Луке, Косовске Митровице, Трстеника, Никшића, Београда и других градова, била је прилика да се још једном подсјетимо љепоте пјесничке ријечи, звонкости стиха и поруке коју носи. Јер, труд је пјеснички - а чудо је Божије... Миливоје БЕШТИЋ Фотографије Предраг МУЦОВИЋ ТЕРМИН Иако је било планирано да се неки од програма одрже у амфитеатру на Црквини, због хладног времена одустало се од програма на отвореном, па су одржани у Дом културе. Како Дучићеве вечери поезије немају стални термин одржавања, размишљања иду ка томе да се саборовање српских пјесника врати на православни празник Благовијести, и дан када је у Aмерици умро Јован Дучић. Тиме ће се поетско стваралаштво најдиректније везати за ове "очи на оба света", као је писао пјесник. ПРAТЕЋИ ПРОГРAМИ Дводневна манифестација и ове године обухватила је неколико пратећих програма. Тако је у Музеју Херцеговине представљена колекција од 50 слика, графика, цртежа и биста - поклон Ксеније и Владимира Гаћиновића. Поред тога, у Народној библиотеци представљена су поклон-издања Aкадемије наука и умјетности Републике Српске. Промовисан је и Зборник Дучићевих вечери поезије 2004-2007. година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана