Обнова у рату срушених православних манастира и цркав

Глас Српске
Обнова у рату срушених православних манастира и цркав

Деведесет и пет одсто уништених српских храмова је у Федерацији БиХ, од чијих власти, колико ми је познато, нема опструкције за обнову, али ни превелике помоћи, истакао ђакон Митар Танасић

УМЈЕСТО звука црквених звона, литургије и мириса тамјана често се кроз историју из православних светиња вио дим и ширио пепео. Горјеле су потпуно недужне, а радост молитве мијењала је туга која се преламала као крик из душа вјерника. Светиње нису остале поштеђене ни у посљедњем рату. На БиХ подручју, према подацима из књиге покојног професора Слободана Милеуснића "Духовни геноцид 1991 - 1995 (1997)" порушено је 125 православних цркава, а 172 храма су оштећена. Хрпа камења постајали су и парохијски домови и остала црквена здања. Секретар Митрополије дабробосанске у Сарајеву ђакон Митар Танасић рекао је за "Глас Српске" да, када су у питању подаци који се налазе у књизи "Духовни геноцид", треба имати на уму да је та књига писана на самом крају несрећних ратних збивања на нашим просторима. - Подаци које је професор Милеуснић тада имао нису били потпуни, јер се тешко могло провјерити које су све цркве уништене или оштећене - појаснио је ђакон Танасић. Међутим, ово је најсвеобухватније истраживање које је спроведено о порушеним и оштећеним православним светињама у БиХ. Данас, 12 година након што је рат престао бјесњети, обнавља се у рату порушено. Обнавља се српска духовност, а манастири и цркве остају као нијеми свједоци српског вишевјековног постојања на овом простору. Највише се, као и у стара времена, гради и обнавља захваљујући ктиторима. Једна од епархија Српске православне цркве која је највише страдала је Захумско-херцеговачка епархија. Њени манастири и цркве у долини Неретве сравњени су са земљом. Историја се поновила. Паљени су манастири и цркве и 1992. године, као и за вријеме Другог свјетског рата. У овој епархији, према подацима из књиге Слободана Милеуснића, порушено је 36 цркава и 12 парохијских домова, као и владичански дворови у Мостару и Дубровнику. Манастир Житомислић спаљен је до темеља, знатно је оштећен манастир Завала, као и 28 цркава. Уништено је 12 библиотека и 21 црквени архив. У Мостару је срушено и уништено све што је у том граду припадало Српској православној цркви. Један од највећих храмова у СПЦ, мостарски Саборни храм Свете тројице, саграђен још 1873, у љето 1992. године претворен је у гомилу камења. Храм је гранатиран 8. јуна 1992. године, а седмицу касније, на други дан празника Свете тројице, срушени су торњеви и црква је запаљена. До темеља 1993. године срушена је и црква Рођења пресвете Богородице која је у Мостару грађена у 16. вијеку. У Другом свјетском рату манастир Житомислић је био запаљен и опљачкан, али највише је страдао 1992. године, када су црква и стари конак минирани и до темеља срушени, а остали објекти, као и школа запаљени. Црква Ваведења пресвете Богородице Манастира Завала демолирана је, и манастирски конаци оштећени, а манастирска капела уништена. Обнова манастира Житомислић, српског духовног језгра у долини Неретве, почела је 2002. године, а завршена 2005. године. У обнову манастира и храма Благовијести пресвете Богородице у склопу манастирског здања уложено је 250.000 марака. Влада Републике Српске у његову је обнову уложила 50.000, а Влада Федерације БиХ донирала је 35.000 марака. Остатак су финансирале четири српске породице из Херцеговине. Обновљени манастир свечано је освештао патријарх Павле уз саслужење свих архијереја Српске православне цркве. Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске рашчишћавао је простор и радио пројектну документацију, као и надзор над радовима на обнови манастира Житомислић. - Још увијек прикупљамо податке за израду пројектне документације за обнову Саборне цркве у Мостару - нагласила је архитекта Милијана Окиљ. Према њеним ријечима, стара црква у Мостару је обновљена, а санацију цркве посвећене Ваведењу пресвете Богородице, санацију тунела, односно средњовјековног прилаза до цркве, и санацију звоника манастира Завала финансирала је шведска невладина организација "Културно насљеђе без граница" и Завод Републике Српске. Влада Републике Српске, према њеним ријечима, издвојила је паре за заштиту фресака у манастиру Завала, а стручњаци Завода паралелно са санацијом радили су и археолошка истраживања на овом локалитету и пронашли остатке старије цркве, највјероватније, из деветог вијека. У Мостару је прије рата, према црквеним подацима, живјело 50 хиљада Срба и град је имао пет свештеника. Сада се број Срба креће између пет и шест хиљада повратника, а значај обнове православних светиња у Херцеговини, прије свега манастира Житомислић, за процес повратка прогнаног српског становништва је немјерљив. Велика разарања претрпјела је и Бихаћко-петровачка епархија. Уништено је 26, а оштећено 68 цркава, страдало је и 10 парохијских домова и других црквених објеката, а 26 је оштећено. Средином априла ове године почела је друга фаза обнове храма Успења пресвете Богородице у Соколову, општина Кључ, залагањем Крајишника који сада живе и раде првенствено у Војводини. Захваљујући људима добре воље и храм Светог цара Константина и царице Јелене у Томини, општина Сански Мост, добио је нова звона. На подручју Дабробосанске епархије порушена су 23, а оштећено 13 храмова. Срушено је 11 парохијских домова и осталих црквених здања, а три парохијска дома су оштећена. Црква Светог Ђорђа у Копаци у Доњој Сопотници опљачкана је и запаљена 1993. године. У овој цркви је још од 1529. до 1531. године постојала прва српска штампарија на Балкану. Црква Преображења Господњег у Јабуци код Србиња/Фоче 23. јула 1992. године је минирана. Храм Светог великомученика Георгија у Трнову подигнут је 1886. године, а у овом рату прво је опљачкан, па онда у јулу 1992. године запаљен. Aрхитекта Завода Републике Српске Милијана Окиљ истакла је да је ова установа радила пројектну документацију за конструктивну санацију цркве Светог Георгија у Сопотници која је обнављана 1999. и 2000. године. - Ова црква је некада била манастир, а данас егзистира као парохијска црква - истакла је Окиљ. Ђакон Митар Танасић је истакао да су у Дабробосанској епархији до темеља срушене цркве у Благају код Купреса и Јабуци код Фоче. Обновљене су 2005. године, а црква у Бугојну која је до темеља била срушена обновљена је 2007. године. У току је обнова цркава у Равном и у Доњем Маловану код Купреса. - Спаљене су и тешко оштећени манастир Возућица код Завидовића, чија је обнова у току, као и цркве у Високом која је дјелимично обновљена, и храмови у Нишићима, Пазарићу и Стогу код Завидовића који се тренутно обнављају - изјавио је ђакон Митар Танасић. Он је подсјетио на обновљене цркве које су у посљедњом рату спаљиване и тешко оштећене и то у Биљешеву код Какња, Гостовићу код Завидовића, Турбету код Травника, Голом Брду код Високога, црква у Трнову, и у Копачима код Горажда. Ђакон Танасић је рекао да се храмови обнављају онако како се прикупе прилози. - Деведесет и пет одсто уништених српских храмова је у Федерацији БиХ, од чијих власти колико ми је познато нема опструкције за обнову, али ни превелике помоћи - истакао је ђакон Танасић. Он је подсјетио на лакше оштећене цркве ове парохије, а то су Саборна црква у Сарајеву, Стара црква у Сарајеву, Преображењска црква у Сарајеву и цркве у Добрињи, Илијашу, Блажују, Хаџићима, Какњу, Кисељаку, Зеници, Доњем Вуковском, Жепчу, Завидовићима и Витољу на Влашићу. - Поред тога уништено је или тешко оштећено око 20 мањих цркава и капела на гробљима углавном у регији Зенице, а око 10 до 15 парохијских домова је уништено, спаљено, девастирано - рекао је секретар митрополије Дабробосанске ђакон Митар Танасић. И у овој епархији Завод ради на обнови светиња које на срећу нису рушене у посљедњим ратним збивањима. Милијана Окиљ је рекла је да је у току обнова манастира Добрун који се налази у близини Вишеграда. - Прошле године урадили смо под цркве и дренажу око цркве, а остало је уређење дворишта и рестаурација фасаде, што би требало да буде готово у овој грађевинској сезони - истакла је Милијана Окиљ. Према ријечима директора Федералног Завода Лидије Мићић у посљедњих пет година Федерално министарство културе и спорта је издвојило милион и 100 хиљада марака из буџета Федерације БиХ за радове на православним објектима. Она је истакла да су радили пројектну документацију, финансијске елаборате и стручни надзор за обнову православних храмова који су финансирани и из буџета Федерације БиХ. Мићићева је навела да су помогли обнову Цркве светог духа у Гламочу, Цркве светог Саве на Илиџи и Цркве светог Илије у Маглају, Саборне цркве у Мостару и манастира Житомислић. Она је истакла да помажу обнову, које су у току, православних светиња, и то манастира Возућа, Саборне цркве у Сарајеву, Цркве светог преображења у Новом Сарајеву, Старе православне цркве на Башчаршији у Сарајеву, Владичинског двора у Тузли и Мостару, цркава у Јајцу, Тријебању, Ливну, Оџаку, на гробљу у Мостару, у Великој Кладуши, Крупи, Дрвару и Високом. Поред републичког Завода у обнови православних здања у БиХ учествовала је и Зворничко-тузланска епархија, Музеј у Бијељини и Завод за заштиту споменика који се налази у саставу федералног Министарства културе и спорта. - Сви православни манастири у БиХ налазе се и на листи националних споменика - потврдила је архитекта у Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Милијана Окиљ. Међутим, то што се неки храм или манастир налази на листи националних споменика неће значити ништа, сматра секретар митрополије дабробосанске ђакон Митар Танасић, ако се заштита са папира не спроведе у дјело. - Комисија за заштиту националних споменика БиХ проглашава неки објекат националним спомеником, али је стварни терет његове заштите на ентитетским, кантоналним и општинским властима, као и на заводима за заштиту споменика - истакао је ђакон Танасић. Можемо се само надати, рекао је он, да ће сви набројани нивои власти схватити културно-историјску вриједност и значајан туристички потенцијал сакралних и других споменика са листе и поклонити дужну пажњу њиховој заштити. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ БAЊОЛУЧКA ЕПAРХИЈA Према подацима из књиге "Духовни геноцид" у Бањалучкој епархија у протеклом рату порушене су двије цркве, а три знатно оштећене, док су два парохијска дома спаљена. Црква Успења пресвете Богородице у Јајцу минирана је у ноћи између 10. и 11. октобра 1992. године, а 1995. године спаљена је црква у Језеру. Парохијски домови су страдали у Мркоњић Граду и Језеру. ПРВA НA УДAРУ Ништа мањи погром од онога у долини Неретве није претрпјела ни Зворничко-тузланска епархија. У овој епархији страдао је највећи број српских православних храмова, срушено је 38 цркава, а 60 је тешко оштећено. Порушен је 31, а оштећено 19 парохијских објеката и других црквених здања. Епархија се нашла на удару прва, још у прољеће 1992. године када је срушена црква у Босанском Шамцу. Страдао је и манастир Сасе, чија је Црква пресвете Тројице тешко оштећена 1992/93. године, а манастирски конак оштећен 1991. године, а запаљен 1995. године. Према ријечима архитекте из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Милијане Окиљ, манастир Сасе је обновљен, али њихова установа у те послове није била укључена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана