Дани када смо устали из мртвих

Дани када смо устали из мртвих
Бојан Стојнић
27.11.2018 12:51

Први свјетски рат изазвао је коријените промјене у свим сферама живота и оставио снажан траг у Бањалуци, премда се наш град током рата није налазио на првој линији фронта.

Срби у Бањалуци и околини били су послије 1914. године изложени суровој политичкој и војној репресији, која је погађала становништво свих узраста и друштвених положаја. Забрањен је рад српским листовима, културно-просвјетним друштвима и организацијама, многа лица су лишена слободе, интернирана, узета за таоце или им је конфискована имовина. Рат је Бањалуци донио привредну стагнацију, пропадање, сиромаштво и глад.

Догађај који је обиљежио живот града у Првом свјетском рату био је злогласни Велеиздајнички судски процес (новембар 1915 - март 1916) против 156 Срба, међу којима је било више угледних интелектуалаца и народних првака. На процесу је 156 људи окривљено да су радили у корист српског националног покрета. На суђење је изведен цвијет српске интелигенције. Циљ суђења није био да се казне кривци, него да се затре језгро српске националне културе у БиХ и докаже кривица Србије за рат. Суд је одредио и висину ратне одштете коју је Србија требало да плати Аустроугарској. Процес је изазвао велику пажњу европске јавности и покренуо широку акцију за помиловање лица осуђених на смрт. Бањалука се тако нашла на насловним страницама европске и свјетске штампе.

Пробој Солунског фронта у септембру 1918. године наговијестио је скори слом Аустроугарске, на чијој се територији развио покрет народних вијећа, привремених органа власти. На челу Народног вијећа у Бањалуци нашао се угледни свештеник Никола Костић. Јединице Друге армије војводе Степе Степановића прешле су ријеку Дрину почетком новембра 1918. године и потом постепено ослободиле простор БиХ.

Дочек српске војске у Бањалуци 21. новембра 1918. године био је веома свечан. Штампа је писала како од настанка града није било “важнијег ни свечанијег дана него што је био дан Светог Арханђела Михаила 1918.” Улице су преко ноћи добиле свечани изглед, на зградама су биле извјешене српске заставе, зидове и балконе покрише ћилими, а излоге дућана красиле су слике краља Петра Карађорђевића. Ослободиоци су примљени са одушевљењем, онако како се дочекују браћа, ослободиоци, јунаци и хероји.

“Људи са села посматрали су некако зачуђено и ћутећи све то и изгледали су као човјек који се тек пробудио иза чудна сна, па онако још бунован сједи у постељи и долази себи. И прилазили су бојажљиво и опрезно слици Краља Ослободиоца и дуго посматрали ону добру, сиједу главу, која је толико добра мислила и учинила своме народу.”

Историја памти име српског одреда који је 21. новембра 1918. године ушао у Бањалуку - батаљон 13. пука “Хајдук Вељко”. Ослободиоци су дочекани паролама: “Живио краљ Петар!”, “живили ослободитељи!”, “живила антанта!”, “добро нам дошли, браћо мила!”... Иако је јављено да ће српска војска крочити у град око три сата послијеподне, улице су се знатно раније напуниле радозналим свијетом. Многи бањалучки муслимани изашли су на улице обучени у свечане традиционалне народне ношње. Српску војску су дочекали представници Народног вијећа. Мајора Драгољуба Бајаловића и капетана Тодора Илића, прве српске војнике који су крочили на тло слободне Бањалуке, најприје је поздравио градски подначелник Паво Гргић: “У име града и грађанства Бања Луке срдачно вас поздрављам и кличем вама и јуначкој нашој војсци. Добро нам дошли!... Живили јуначки синови! Живили ослободитељи!” Потом им се обратио предсједник Народног вијећа Никола Костић сљедећим ријечима: “Жељно очекивана браћо премила, добро нам дошли! Вијекови су вас изгледали, гусле су вас дозивале, добри јунаци гинули су са именом вашим на уснама, многе су се руке у потаји шириле, да вас приме у загрљај. И ето испуни се сан дуго снивани: Први пут ступа нога српског војника на Крваву Крајину - хајдучко коначиште Петра Мркоњића... Благословене стопе ваше!” А мајор Бајаловић је том приликом изјавио: “Доста смо, браћо, крви пролили док смо вас ослободили и још ћемо је пролити ако буде требало”.

Након свечаног дочека на жељезничкој станици, у пратњи раздраганог становништва српска војска је испраћена према тврђави Кастел. Један српски војник одржао је говор у којем је упозорио на потребу братимљења Срба, Хрвата и муслимана и заједнички живот у новој држави. У православној цркви и џамији одржана су благодарења у част побједи српског оружја. Свечани говор одржао је владика Василије Поповић, који је ослободиоцима поручио да су својим јунаштвом “надвисили Краљевића Марка, надмашили Старину Новака”. Када је потом засвирала српска труба, једна од присутних жена је изјавила: “Данас смо коначно устали из мртвих”!

Једна од првих одлука Градске управе по ослобођењу била је да у знак захвалности због ангажовања на помиловању 16 Срба осуђених на смрт на Бањалучком велеиздајничком процесу, најпознатија градска улица понесе име шпанског краља Алфонса XIII. Након година паузе, као знак новог времена, у Бањалуци је одржана представа “Јазавац пред судом”. Био је то први велики културни догађај у Бањалуци нетом по ослобођењу. То наравно није случајно, јер је Кочићево дјело било књижевно најсмјелија и најуспјешнија критика омражених аустроугарских власти.

Незадовољно због оклијевања власти у Сарајеву и Загребу, бањалучко Народно вијеће прогласило је 27. новембра 1918. године директно сједињење са Краљевином Србијом. Био је то коначни израз вјековних народних жеља за слободом и стварањем заједничке државе.

Изложба

Архив Републике Српске је, поводом 100 година од ослобођења Бањалуке у Првом свјетском рату, односно 21. новембра, Дана ослобођења Бањалуке у Првом свјетском рату и 27. новембра, Дана уједињења Бањалуке са Краљевином Србијом, приредио изложбу архивских докумената “Бањалука 1918”. Изложба ће данас у 14 часова бити свечано отворена у изложбеном салону Светислава Тисе Милосављевића у ЈУ Бански двор Културни центар.

Мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске

Колумне Коментар дана