За седам година “нестало” 17.000 студената

Према подацима Републичког завода за статистику, тренд пада броја уписаних студената на први циклус студија из године у годину не јењава, а највећи пад у посљедњих седам година забиљежен је у академској 2017/2018. години, када је уписано 2.942 власника индекса мање у односу на годину раније. Тај број је, према најновијим подацима Завода, на почетку ове академске године био мањи за 2.605 или 8,2 одсто у односу на претходну. Највише студената јесенас су уписали јавни универзитети у Бањалуци и Источном Сарајеву, око 68,8 одсто, док су се остали одлучили за приватне високошколске установе.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву и демограф Стево Пашалић каже да са мањком студената кубури цијела Европа, нарочито западни Балкан, те да подаци Завода нису изненађујући.

- Лоша демографска слика је главни разлог за такво стање, које је и посљедица борбе европских универзитета за студенте. Тренутно у Србији студира више од 4.000 младића и дјевојака из РС, а само источни дио Српске годишње изгуби око 1.000 најбољих матураната који одлазе на студије у Србију, па и у Беч и Грац, који су већ неко вријеме популарни - каже Пашалић. Додао је да треба очекивати да негативни трендови буду настављени у скоријој будућности, те да су миграције озбиљно питање којим Српска треба да се позабави.

- У посљедњих 26 година БиХ је изгубила 1,1 милион људи у миграцијама, а Српска 355.000 КМ. Демографски пад се не може зауставити за неколико година, али јачањем привреде може доћи до смањења броја одлазака младих, али и читавих породица - рекао је Пашалић.

Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин недавно је истакао да је ова установа предузела низ активности на промоцији како би привукли што више бруцоша, те да очекују да у наредној академској години упис буде изнад 80 одсто од планираног.

Проблем све мањег броја младих на студијима задаје главобољу и приватним високошколским установама, а проректор за наставу Универзитета Синергија у Бијељини Миленко Станић каже да се годишњи пад броја уписаних студената у ову установу креће око пет одсто.

- Запослени у различитим органима државне управе и јавним предузећима који су имали сигурно радно мјесто у великом броју су уписивали приватне факултете, али се тај број у посљедњих година смањује јер је мање новозапослених, а и они који добију посао углавном имају одговарајућу стручну спрему. Главни разлог је свакако поразна демографија - објаснио је Станић. Ни он није оптимистичан када су у питању прогнозе за будућност.

- Гледајући листе уписаних ђака у прве разреде основних и средњих школа, које су све краће, можемо очекивати константан пад броја студената. Питање је колико ће факултета опстати у таквој ситуацији јер велики број њих је на ивици опстанка. Ако дође до гашења оних који су на тржиште дошли ради стицања профита, а не да се баве образовањем, оне установе које опстану пад средњошколаца неће толико осјетити, јер ће доћи до прерасподјеле бруцоша - рекао је Станић.

Наставници

Упоредно са падом броја студената на домаћим високошколским установама дошло је до раста броја наставника и сарадника. Према подацима Завода за статистику, у овој академској години на факултетима ради 2.810 наставника и сарадника, што је за 2,7 одсто више у односу на 2017/2018. годину.

- Домаћи универзитети немају довољан број наставног кадра. У развијеним земљама на једног наставника долази десет до 15 студената, а код нас је то око 30 студената по наставнику - рекао је Стево Пашалић.

*Број студената на домаћим високошколским установама

година                       уписани студенти

2011/2012.                         46.547

2012/2013.                         44.720

2013/2014.                          41.988

2014/2015.                          39.735

2015/2016.                          37.390

2016/2017.                          34.792

2017/2018.                          31.850

2018/2019.                          29.245

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.