За кору хљеба носе главу у торби

Милијана Латиновић
За кору хљеба носе главу у торби

Бањалука - Црна статистика на радним мјестима у Српској настављена је и у овој години о чему свједочи податак да су за шест мјесеци погинула четири радника, што је дупло више у односу на исти период лани.

Према подацима Инспектората РС двојица настрадалих били су запослени у сектору грађевинарства, а по један у области електропривреде те шумарства и дрвне индустрије, које су годинама већ окарактерисане као најризичније дјелатности у којима радници кору хљеба зарађују радећи за минималне плате. 

Број настрадалих на радном мјесту не чуди, ако се у обзир узме чињеница да је од 1.313 послодаваца који су у првом полугодишту ове године дошли под лупу инспектора готово код сваког другог утврђени пропусти у области заштите на раду.

- Послодавцима је изречено 448 управних мјера ради отклањања недостатака, док су због почињених прекршаја изречене казне у вриједности од 145.400 марака - навели су у Инспекторату РС. Црни низ настављен је и након јуна, када су живот на градилишту у Бањалуци изгубила два радника, а прије два дана настрадао је и радник на базену у Лакташима.

Предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић каже да је све већи број погинулих радника у грађевинарству посљедица неспровођења мјера заштите на раду.

- Скеле на градилиштима нису обезбијеђене, нема заштитних мрежа, па не чуди што људи страдају. Велики проблем је и то што грађевинци раде по цијели дан на високим температурама, уморни су и исцрпљени, опада им концентрација и долази до несреће. Велику одговорност сносе послодавци, а и инспекција рада би требало да појача контроле и кажњава оне који не спроводе мјере заштите на раду - рекла је Врабичићева.

Предсједник Синдиката шумарства, прераде дрвета и папира РС Владо Павловић каже да шумарство предњачи међу потенцијално опасним занимањима.

- Лоши услови рада, недовољно обучени радници, рад на црно и недостатак радне снаге неки су од разлога због којих се дешавају несреће на радном мјесту. Дужина радног времена је такође значајан фактор, јер се ради и по 12 сати дневно - рекао је Павловић.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је живот највреднији и да треба све учинити да несрећа на радном мјесту буде што мање.

- Закон о заштити на раду је накарадан и мислим да га треба у потпуности промијенити, јер се бави неким формалностима које ничему не служе а само изазивају трошкове. Тамо гдје су радници заиста угрожени на радном мјесту, мјере заштите су неадекватне - рекао је Шкребић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана