Владика Јован: У току велика духовна и материјална обнова

Срна
Владика Јован: У току велика духовна и материјална обнова

Бањалука - У Епархији пакрачко-славонској, пострадалој и у Другом свјетском и у протеклом рату, у току је велика обнова манастира, прије свега духовна, а онда и материјална, истиче Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован.

Владика Јован каже да је најмање 50 срушених храмова на подручју ове, једне од најстаријих епархија Пећке патријаршије, али да материјална и културна обнова слиједе за духовном, за шта је најбољи примјер манастир Ораховица, који полако постаје оно што је у прошлости био - духовно средиште западне Славоније. “Ми овде имамо наш народ којег је много мање него до 1991. године, а, с друге стране, имамо то велико достојанство, културно и духовно наслеђено, које живи овде. Доказ за то је да нам на богослужења долази све више људи”, наглашава владика Јован, који се на челу ове епархије налази непуних пет година.

Владика Јован истиче да су, када је ријеч о обнови, четири приоритета - Пакрац, као сједиште епископије, затим Јасеновац, потом манастир Ораховица.

“Четврто је и посебно важно родно место блаженопочившег патријарха Павла - Кућанци, где је црква била разрушена 1992. године иако је била далеко од сваког ратишта и линије фронта. Она је у великој обнови, а ако Бог да ове године у новембру имаћемо велико освештање обновљеног храма”, рекао је владика Јован за портал “Срби.хр”.

Владика истиче да је важно да манастири живе - у манастиру у Јасеновцу је пет сестара, у манастир Ораховица дошао је отац Павле, дугогодишњи замјеник игумана манастира Острог, недавно је обновљен и манастир Свете Ане гдје се налази монахиња Герасима, која је дуго живјела у Грчкој, одлично говори грчки језик, поје византијски и одлучна је да тамо остане.

Према ријечима владике, ових дана је доведена и струја до манастира Пакра и стварају се предуслови за живот у њему.

Владика Јован је позвао све који могу да помогну обнову великог храма у Славонском Броду која је у току, светиње освештане 1988, а срушене 1992. године.

“Обнова је почела у низу других места и надамо се ускоро новим храмовима”, наглашава владика Јован.

Владика напомиње да страдање не смије да засјени чињеницу да је ова епархија и као епископско сједиште у Славонији од 16. вијека и да је прије свега произвела светост, прво монашким животом, али и огромним културним благом.

“Овде је најпознатије, осим несрећног и васкрслог Јасеновца, управо библиотека Епархије или, како се она у старини звала, Епископска књижница у Пакрацу. Она је друга у свету по броју раних јужнословенских штампаних књига и светски је чувена. Носећи све то, носимо и ово страдање које се десило како у Другом светском рату, тако и деведесетих година прошлог века”, рекао је владика Јован.

Епископ пакрачко-славонски напомиње да је вишедеценијска културна политика у Хрватској била таква да Пакрац није имао мјесто које му припада.

Владика Јован је нагласио да је Пакрац мјесто са изразито јаким духовним и културним идентитетом, које доноси благодат и дар свима око себе - једно од оних каква су Охрид, Призрен, Цетиње, Сентандреја или Сремски Карловци.

Говорећи о честим ревизионистичким ставовима у хрватској јавности, поготово када је ријеч о Јасеновцу, владика Јован истиче да у Хрватској постоје покушаји ревизије историје који понекад добијају и полузванични тон.

“То је јако велики и провинцијални подухват да тако кажем, али ових дана је гроф Кристоф фон Шенбрун, кардинал Беча, јасно ставио до знања шта нормалан свет о томе мисли, рекавши да је за Аустрију и аустријске бискупе скуп на Блајбургу фашистички и да ту никаква ревизија историје нити помаже, нити је могућа, нити је прихватљива свакоме иоле нормалном”, каже владика Јован.

Када је ријеч о односима Римокатоличке цркве и СПЦ, владика Јован наводи да је велики помак постојање мјешовите комисије /која би требало да расвијетли улогу и одговорност кардинала Алојзија Степинца током и након Другог свјетског рата, на основу чијих налаза ће Ватикан одлучити о Степинчевом проглашењу за свеца/.

“Ту, пре свега мислим на чињеницу да се разговара о ономе што је спорно. Помак је настао и у нашим међусобним односима и разумевању до којих није било тешко доћи, јесте да није проблем сам Алојзије Степинац него уопште улога Римокатоличке цркве у НДХ”, рекао је владика Јован.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана