У Српској за пет година 10.000 студената мање

Према подацима Републичког завода за статистику РС, прије пет година, односно у академској 2013/2014. години број уписаних студената је износио 41.988, док их је у академској 2017/2018. било уписано 31.850, или 10.138 студената мање.

Стево Пашалић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, казао је да је мањи број студената сваке године посљедица разних фактора, а прије свега демографске слике.

“Укупна школска популација је смањена управо због смањеног рађања и, наравно, миграције која се највише одражава на високо образовање”, истиче Пашалић за “Независне”.

Према његовим ријечима, смањен број основаца, па потом средњошколаца, доводи до мањег броја студената из године у годину.

“Сада су миграције јако интензивне и доста средњошколаца послије завршетка средње школе одлази у иностранство на студирање”, казао је Пашалић.

Он као један од разлога наводи и мање интересовање за студирање.

Како каже Пашалић, сваке године отприлике око 1.000 студената одлучи да студије упише у Србији.

“Поражавајуће је то да се велики број њих не врати у РС и то је сигурно велики губитак, јер и поред тога што не студирају на нашим факултетима, остају у другој држави”, истиче Пашалић.

Према његовим ријечима, тај проблем се мора ријешити на вишим нивоима.

“Морамо сви да се укључимо да би квалитет студирања био на вишем нивоу”, казао је Пашалић.

Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци, истиче да су миграције становништа најзаслужније за пад броја студената.

“У наредним годинама ће нас чекати још мање студената, јер је мањи и број ученика у основним школама управо због негативног природног прираштаја”, казао је Гајанин.

Додао је да је један од разлога смањеног броја студената и то што свршени средњошколци губе интересовање за нека занимања.

“Што се тиче броја студената ове године, ситуација је алармантна готово на свим факултетима”, појаснио је Гајанин.

Александар Мајић, демограф, истиче да је мањи број студената мјешавина више фактора као што су смањено рађање, одлазак становништва, одлазак студената на факултете у иностранство, али и изгубљен интерес за студирање.

“Један од фактора је и мањи број ученика у основним и средњим школама, дакле имамо мању демографску базу, а с обзиром на то да је све мање дјеце можемо очекивати и тенденцију пада у наредном периоду. Јако је битно напоменути и процес емиграције млађе популације”, истиче Мајић за “Независне”.

Према његовим ријечима, доста студената се одлучује за студирање у иностранству.

“Студенти одлазе да студирају у сусједне земље - Аустрију и Словенију, јер добијају одређене стипендије које им омогућавају лакше школовање, а велики број студената одлази да студира и у Србију”, појаснио је Мајић.

Додао је да је сигурно један од значајних фактора што се из године у годину смањује број студената и тај што свршени студенти теже проналазе посао.

“Тако се и изгубило интересовање за студирање па се много ученика након свршене средње школе одлучи да ради неки занат гдје има посла”, закључио је Мајић.

Колико ће у наредној академској години бити уписано студената на први циклус студија, са Бањалучког универзитета истичу да ће бити познато тек након што се оконча и трећи уписни рок.

Мање бруцоша и у ТК

Ове академске године на Универзитет у Тузли уписано је 1.410 студената на 12 факултета и Академију драмских умјетности.

На Универзитет у Тузли уписано је 190 бруцоша мање него 2017.

Број студената сваке године је све мањи.

“Мислим да ниједан одсјек не треба да буде угашен. Након трећег уписног рока на нама је да урадимо детаљну анализу и видимо гдје се налазимо, а након тога да одлучимо који су то одсјеци на које бисмо евентуално могли ставити мораториј. Не укинути, али не треба ни уписивати све одсјеке сваке године”, појаснила је Нермина Хаџиграхић, ректорица Универзитета у Тузли.

На Одсјеку за географију ове године није уписан ниједан студент. Из Владе ТК тврде да су свјесни изазова са којима се суочава високо образовање.

“То је посљедица демографских односа и оно што смо имали у основном и средњем образовању. Сада се то као домино ефекат прелива и на високо образовање. Ми ћемо се изборити с овим”, тврди Златан Муратовић, министар образовања ТК.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.