Тринаест година боли за 13. звјездицом
Приједор - Ни 13 година након смрти 13. бањалучке звјездице Слађане Кобас из Приједора њеном оцу Стојану тежина са срца не пада, а најболније ће опет бити 9. фебруара, када се обиљежава годишњица на приједорском градском гробљу.
Стојан Кобас нам каже да је Слађана пожурила да се роди, односно рођена је прије времена.
“Било је то у ратном периоду 1992. године, отишли смо 16. јуна у приједорску болницу како би се њена мајка породила, одакле су нас упутили у Универзитетски клинички центар Бањалука, јер приједорска болница није имала инкубатор. Успјели смо добити гориво из касарне како бисмо могли отићи у Бањалуку”, сјећа се Кобас.
Два дана касније, 18. јуна 1992. године, Стојан је поново дошао у Бањалуку да провјери какво је стање, али га је дочекала медицинска сестра, која му је рекла да је његова кћерка рођена.
“Упитала ме да ли желим да видим бебу и одвела ме на трећи спрат, гдје ми је и показала моју кћерку. Имала је затворене очи, жмирила је, била доста надувена. У том тренутку било ми је веома тешко, све се окретало око мене. Медицинска сестра ми је савјетовала да сачекам докторицу, која ми је на крају рекла да све зависи од авиона. Рекао сам да знам. Медицинске сестре су биле бијесне због такве ситуације, а ја не знам ни сам како сам на крају изашао из болнице и отишао кући”, каже Стојан.
Додао је да је био ослобођен од војске због такве ситуације, а код куће се морао бринути о Слађанином старијем брату и сестри. Пролазио је дан за даном, а Стојан је добијао информације из болнице, знао је да се свашта може десити, па и оно најгоре.
“Била је тешка ситуација, знали смо да умиру дјеца, да нема кисеоника. Док смо ишчекивали кисеоник, било је тешко носити се с емоцијама, било је тешко причати о било чему. Нарочито сам избјегавао причу о томе, јер је било изузетно потресно. Како су дани пролазили добио сам информацију да је први 'ударац' преживјела, Слађана је прошла изузетно тешко, на отпусној листи је писало да је малтене била умрла”, каже Стојан.
Међутим, како је вријеме одмицало, Слађани се помало стање поправљало и остала је у болници на интензивној њези до 16. јула 1992. године. Лијечење је трајало наредних 13 година.
“Њено лијечење је настављено, али након 13 година овоземаљског живота преминула је 9. фебруара, прије 13 година, у кући на мојим рукама. Разна лијечења у разним клиникама на крају нису помогла, сви су говорили да је јака, али није издржала. Мјесец прије смрти је повраћала крв и знао сам да јој нема спаса”, рекао је за “Независне” Кобас у потресном присјећању.
Стојан истиче да је током живота његова дјевојчица имала, захваљујући и ангажману медија, адекватну помоћ што се тиче материјалне стране и лијечења.
“Током лијечења лавовски је подносила све потешкоће, док јој није пукло плућно крило. Тада је изгубила сву наду. Једна новинарака је тада рекла: 'Ово није филм, њена борба је тежа од било каквог филма и било какве драме'“, каже Кобас.
Данас Стојан живи у тешкој ситуацији и каже да већ 14. годину пије лијекове, што показује како се носи с овом животном тешкоћом.
“Мој живот је јако тежак, али не могу на силу у земљу. Трошим 27 лијекова дневно, молио бих државу да ми помогне на неки начин, јер немам никакву помоћ осим мале пензије”, каже Кобас и додаје да нажалост за обиљежавање годишњице нема помоћи од државе, која му је изузетно потребна.
Стојан каже да се приликом помињања смрти бањалучких беба ријетко гдје спомиње 13. звјездица из Приједора, што би му много значило.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
