Све више уписаних на докторске студије у РС

nezavisne.com
Све више уписаних на докторске студије у РС

Бањалука - Посљедњих година знатно се повећао број уписаних на докторске студије у РС, па је, према статистичким подацима, 2014/2015. године било уписано 43 доктораната, док их је у лањској школској години уписано 130.

Што се тиче научних области, према статистици, највише доктораната је у претходној академској години било на друштвеним наукама, новинарству и информисању (50), затим на здравству и социјалној заштити (25) и информационим технологијама (12).

Према подацима Завода за статистику РС, највише пријављених докторских дисертација било је на Универзитету у Бањалуци (53), затим на Универзитету у Источном Сарајеву (38) те на Универзитету за пословне студије (30).

Од њих 130, највише их је са мјестом пребивалишта у Бањалуци (44), док је иностраних доктораната 27.

Докторску дисертацију лани је одбранило њих 54, а међу њима и један шездесетпетогодишњи доктор наука.

Неколико доктораната, према подацима Републичког завода за статистику, живи са родитељима, а неке родитељи финансирају на докторским студијама.

У протеклих пет година, на Универзитету у Бањалуци, звање доктора наука стекла су 202 кандидата, а у 2018. години, од 18. јануара до 22. августа, докторску дисертацију одбранило је 18 кандидата.

"Према важећем трошковнику Универзитета у Бањалуци, цијена школарине за једну студијску годину за самофинансирајуће студенте на III циклусу студија креће се од 3.000 до 5.000 КМ. За стране држављане цијена године студија у наведеном циклусу је 5.000 КМ", кажу из Бањалучког универзитета и додају да се преглед, оцјена и одбрана докторске дисертације плаћа у складу са трошковницима организационих јединица Универзитета.

Горан Трбић, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, рекао је за "Независне" да је раније упис докторских студија био по старом систему, док се сада по болоњском процесу уписују докторати.

Напомиње да се болоњским принципом студирања дошло до тога да се са 24-25 година завршавају мастер студије и тад формално постоје могућности за упис на докторске студије, те је реално очекивати да ту буду млади испод 30 година, казао Трбић

Истакао је да има и колега које су се одлучиле да наставе своје школовање након дуже паузе и то је законски свакако могуће.

"Реално је очекивати да се повећава број студената на докторским студијама. Слична ситуација је и код нас на ПМФ-у, гдје имамо докторски студиј из математике, а можемо очекивати и докторски студиј из геонаука, физике и биологије. Прошле године имали смо шест, а ове године три-четири, тако да има заинтересованих за докторске студије", каже Трбић.

Истиче да њихови асистенти најчешће докторске студије ипак завршавају у Србији и другим европским земљама.

"Треба очекивати да сљедеће године и код нас буде повећан број докторских студија из фундаменталних наука", каже Трбић за "Независне".

Додаје да је код њих на усавршавању и један колега из Јапана.

У Србији скок за 880 одсто

Да број доктората расте и у региону писали су и србијански медији, а неки су коментарисали да званични подаци о броју доктора наука у Србији стварају утисак да се "у деценији за нама докторати штанцују".

Поредећи 2007, када је било издато 206 докторских диплома, и 2016. долази се до податка да је броја доктора наука у Србији порастао за скоро 880 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана