Смајли “изгурао” лијепу ријеч
Бањалука - Књижевна дјела све мање плијене пажњу основаца и средњошколаца у Републици Српској, који у комуникацији са вршњацима више користе популарне емотиконе, па тако када желе да изразе срећу радије шаљу смајлије него “живу” ријеч.
Професорица српског језика на Филозофском факултету у Источном Сарајеву Миланка Бабић истиче за “Глас Српске” да се, нажалост, култура читања све мање његује, како у породици, тако и у школи.
- Изучавање књижевних дјела у наставним плановима и програмима и за основну и за средњу школу је већ одавно редуковано, па се све чешће анализирају само поједини одломци, а не цијеле лектире. Опус књижевних дјела је смањен чак и у гимназијама - рекла је Бабићева, која је и коаутор уџбеника из српског језика за основце.
Истиче да би наставу из језика и књижевности требало раздвојити и у наставне планове уврстити већи број часова, како би дјеца стекла одређено знање о културној традицији народа, епском и лирском стваралаштву.
- Функција језика је да оплемењује људе, а код нас се, нажалост, она све више губи. Дјеца са веома оскудним знањем излазе из основне и још горим из средње школе - каже Бабићева. Додаје да су у складу с осавремењавањем наставних планова и програма предвиђене и лекције у којима се изучавају емотикони те да је сасвим довољно да томе буде посвећен један или два часа јер дјеца ионако о томе данас знају и више од наставника.
- Емотикон је иконички знак који се користи да замијени ријеч која означава то што он представља, љубав, срећу, задовољство, разочарење, страх и многа друга позитивна и негативна осјећања. Међутим, ђаци су много боље упућени у ту врсту нестандардне комуникације и много им је занимљивије то него нека значајна књижевна дјела - нагласила је Бабићева.
У Републичком педагошком заводу кажу да је један од задатака основног васпитања и образовања развијање самопоуздања, самопоштовања, самоконтроле и способности препознавања емоција.
- Ученици од првог разреда у оквиру различитих наставних активности разговарају о емоцијама. У оквиру предметног подручја Моја околина за ученике првог разреда планирано је изучавање посебног програмског садржаја “Разговор о осјећањима и њиховом изражавању”. О емоцијама разговарају и ђаци на часовима српског језика од другог до деветог разреда, изучавајући различита књижевна дјела, али се о емоцијама разговара и уз садржаје у оквиру васпитног рада у одјељенској заједници - навели су у Републичком педагошком заводу.
“Зидање Скадра на бојани”
Миланка Бабић истиче да ђаци радије читају одређене садржаје на интернету него књижевна дјела.
- Губљењу жеље и воље за изучавањем лијепе ријечи све више доприноси и савремени начин комуникације. Ученицима су епске народне пјесме потпуно стране и не труде се да их разумију. Тако је, на примјер, “Зидање Скадра на Бојани” њима смијешно. Не разумију тежину тренутка када младу Гојковицу узидају у грађевину, а на помен њених груди и млијека које тече низ зидине како би прехранила дјецу они се смију јер је сексуалност једино на шта њих та потресна сцена асоцира - истакла је Бабићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
