Ранко Рајовић, члан комитета МЕНСА за даровите: Надарена дјеца највећи ресурс сваке земље

Рекао је то члан комитета МЕНСА за даровите Ранко Рајовић, нагласивши да морамо схватити да је образовање стуб друштва и да се тако понашамо. 

- Нема ништа важније од образоване деце, која знају да мисле, да буду креативна и да стварају нешто ново - истакао је Рајовић, који је добитник награде свјетске МЕНСА за допринос развоју друштва у цјелини.

* ГЛАС: Гдје су ђаци из РС и Србије у односу на свијет кад је ријеч о знању?

РАЈОВИЋ: Ако гледамо на бројна међународна тестирања, онда смо испод просека Европе, а Европа је испод просека Источне Азије. Један од водећих тестова за проверу знања и начина размишљања, али и решавање проблема је ПИСА тест. Овај тест организују многе државе како би увиделе где су у односу на друге и да ли је потребно мењати школски систем. Тест раде ученици који су завршили основну школу, односно који ће бити економски продуктивни за 20 година. Ако смо сад испод просека Европе и Источне Азије, питање је шта ће са нама бити за 20 година.

* ГЛАС: У чему родитељи најчешће гријеше у васпитању и образовању дјеце?

РАЈОВИЋ: Родитељске грешке могу да оштете развој детета. Те грешке се најчешће испољавају претераном заштитом деце, затим када родитељи гледају да себи олакшају чување детета и када обављају посао уместо да то учини дете. То раде из најбоље намере, али таквим понашањем оштећују неке важне биолошке функције детета, што у школи резултује слабијом концентрацијом, па дете не може да слуша на часу, да пише, чита, рачуна, не може да учи. То су учитељи приметили, па сам обавио истраживања у Србији, Словенији и Хрватској, где сам добио податак да је свака нова генерација првачића мало слабија у односу на претходну.

* ГЛАС: Имате ли неки савјет за родитеље чија дјеца имају потешкоће у учењу, како да им помогну?

РАЈОВИЋ: Родитељи треба да знају да се способност за учење развија од најранијег детињства, да је игра веома важна, да боравак у природи активира важне регије мозга, те да свака активност детета у кући помаже у развоју његових способности. Узмимо само обичну игру у природи, када се деца сакривају и трче: процењују где су друга деца, трче преко гране, потока, камења разних величина, те пазе да се не оклизну, а при том гледају где су друга деца. Зато би један од важних савета за родитеље био да шаљу децу кад год је то могуће на село код баке и деде. То је основа за развој мозга. Неопходно је да родитељи користе и технике које помажу детету да савлада градиво, да повезује информације.

* ГЛАС: Како надарену дјецу на прави начин укључити у друштво и које грешке се најчешће праве када је ријеч о инклузији надарене дјеце?

РАЈОВИЋ: Даровита деца су много осетљива и једно истраживање америчке МЕНСА говори да од 20 потенцијално даровитих, успева само троје. То не значи да је код нас тако, али очигледно је да сва даровита деца не искористе своје потенцијале. Понекад је тешко препознати даровито дете, јер репродуктивно учење, које је основа школских система у пуно држава, често ствара отпор према таквом учењу па даровито дете постаје чак и проблематично, неће да учи и попушта у школи. Даровити су највећи ресурс сваке нације, па је потребно више труда уложити у рад са овом децом.

"Никола Тесла центар"

* ГЛАС: Програм учења "Никола Тесла центар", чији сте оснивач, спроводи се у многим државама. О каквом се програму ради?

РАЈОВИЋ: Програм се примењује у 18 држава Европе, а у седам има државну акредитацију. То су Србија, БиХ, Словенија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Македонија. Процес акредитације је у току у још три државе - Италији, Швајцарској и Шведској. Покушавамо да направимо мрежу установа које раде НТЦ програм, јер тако могу да размењују искуства, примере из праксе, да обилазе једни друге и да примењују програм на високом нивоу у раду са децом. Пре две године смо у Србији покренули НТЦ радионице за децу од четири до 12 година, а од прошле године и у Српској у Бањалуци, Палама, Сокоцу, Добоју, Бијељини и Источном Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.