На Републику Српску бачене три тоне осиромашеног уранијума
На Републику Српску је током НАТО бомбрадовања 1995. године бачено више од 10 тона експлозива, од тога три тоне осиромашеног уранијума, који као “тихи убица” узима данак, а највеће посљедице трпи становништво Сарајевско-романијске регије, речено је у Источном Сарајеву у уводу округлог стола о посљедицама бомабрдовања НАТО снага.
Учесник округлог стола Жељко Самарџић са Пала, који је преживио бомбардовање на Градишту између Пала и Сарајева, рекао је да се лијечио од три малигна обољења, јер је био изложен радиоактивној прашини и осиромашеном уранијуму.
“На положај гдје су биле хаубице и возило које сам дужио сасуто је око 60 авио-ракета. Након неколико година почели су проблеми са дебелим цријевом, надбубрежном жлијездом и главом, због чега сам три пута оперисан”, рекао је Самарџић новинарима.
Он је навео да су петорица сабораца, од њих 17 који су били с њим у ноћи бомбардовања, преминула од посљедица, док се остали и даље лијече.
Самарџић је испричао да је 2002. године у Бриселу публициста Мишел Колон организовао семинар поводом штетног дејства осиромашеног уранијума, којем је присуствовало више НАТО војника који су учествовали у бомбардовању БиХ и Србије.
“Два Шпанца, која су се пријавила за тај скуп су умрла, а један енглески војник дошао је у инвалидским колицима. Он је рекао да у случају да неко од обољелих учесника бомбардовања не прича о томе у Великој Британији има обезбијеђено лијечење, јер у противном постаје грађанин другог или трећег реда”, испричао је Самарџић.
Он је навео да му је у паузи тог састанка понуђено да изабере НАТО земљу у којој ће да живи са породицом да не би свједочио о посљедицама које је преживио због осиромашеног уранијума, што је одбио.
У НАТО агресији на Републику Српску од 30. августа до 13. септембра 1995. године учествовало је више од 400 летилица, од тога 222 борбена авиона, обављено је 3.515 летова, а бачене су 1.024 авио-бомбе са више од 10 тона експлозива, од чега три тоне осиромашеног уранијума, речено је током уводног излагања.
На почетку скупа чија је тема “Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године - могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије”, истакнуто је да су на Републику Српску испоручене тоне уранијума који, као “тихи убица”, и данас узима данак.
Најжешће бомбардовање претрпјели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници и у Јахоринском потоку код Пала, те положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.
Гађана су и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом Жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, као и српске јединице на положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском продучју.
Прве жртве бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву били су брат и сестра Раденко и Радмила Галинац који су страдали код срушеног моста у мјесту Каменица код Сарајева, док је и даље непознат број смртно страдалих и обољелих због осиромашеног уранијума, као и материјална штета.
Војна операција НАТО-а под називом “Одлучан одговор” званично је почела у ноћи између 30. и 31. августа 1995. године, а током агресије, која је трајала двије седмице, убијано је становништво, уништавани су војни циљеви и разарана материјална добра.
Била је то прва масовна, војна акција НАТО-а од оснивања, а разлог за то било је гранатирање сарајевске пијаце “Маркале”.
У уводу је истакнуто да су Срби оптужени за масакр и кажњени бруталним бомбардовањем иако од тада до данас постоје сумње да је све исценирано.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
