Млинари се богате преко леђа сељака

Анита Јанковић-Речевић
Млинари се богате преко леђа сељака

Бањалука - Ратари широм Српске огорчени су на откупљиваче пшенице, за које тврде да се богате преко њихових леђа, јер жито и даље плаћају по веома ниским цијенама упркос томе што је на берзама у региону дошло до скока цијена хљебног зрна, а да ствар буде гора, млинари најављују и поскупљење брашна у наредних десетак дана.

На новосадској Продуктној берзи цијена пшенице се већ данима креће око 0,33 КМ по килограму, а млинари у Српској од почетка жетвене сезоне па све до сада за килограм хљебног жита дају од 0,22 до 0,25 КМ, што нарочито љути домаће произвођаче који тврде да су по ко зна који пут преварени.

Предсједник Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице Саво Бакајлић каже да домаћи млинари одбијају да прате раст цијена пшенице на берзама јер им то не иде у прилог, истакавши да би се и те како равнали са берзанским извјештајима да је ситуација обрнута и да су цијене пале. 

- Иако цијена на берзама у региону расте, у РС уредно стагнира. Опљачкани смо као никада до сада и до јесени ће сигурно велики број пољопривредника одустати од сјетве пшенице јер иза нас нико није стао, ни држава ни локалне заједнице. Предност се даје неколицини млинара у односу на хиљаде ратара - наглашава Бакајлић.

Тврди да откупљивачи из Семберије зарађују много новца препродајући домаћу пшеницу на страном тржишту.

- Посљедњих дана се извозе велике количине пшенице, купљене од напаћених сељака по срамно ниској цијени, те препродају за велики новац. Профитирају трговци који нит' копају нит' ору, а ми који проливамо зној у пољу постајемо њихова јефтина радна снага и апарат за богаћење - каже Бакајлић.

Разочаран је и семберски пољопривредник Љубо Малетић, који тврди да је на тржишту безвлашће и да сваки млинар ради како хоће и плаћа онолико колико му одговара.

- Закон није уређен и све иде на повуци-потегни. Нико не води рачуна о пољопривредницима. Имао сам 18 тона пшенице и продао сам је по 0,26 КМ по килограму и кад томе додам подстицаје државе од 0,05 КМ, опет морам намирити још 1.000 КМ да подмирим трошкове производње - жали се Малетић.

Ниске откупне цијене млинари у Српској донедавно су правдали усклађивањем са земљама региона, а сада, када су у Србији цијене скочиле, истичу да је све индивидуално и ствар договора купца и произвођача.

- Не постоји заједничка цијена, утврђена од стране државе, и свако се индивидуално договора. Берзе регулишу тржиште и млинари морају да их прате, али да ли то сви раде, не знам - каже предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос.

Иако цијену пшенице не планирају да ускладе са Србијом, по свему судећи, ускладиће цијене брашна јер већ најављују поскупљење.

- Тона брашна у Србији умјесто досадашњих 180 евра већ неко вријеме кошта 190 евра, и у наредних десетак дана можемо очекивати да оно поскупи и код нас. Поскупљење по врећи од 25 килограма би могло бити око пола марке - рекао је Кос.

Власник бањалучког “Крајина класа” Саша Тривић истиче да су неки млинари већ подигли цијене брашна.

  • Ријеч је о минималном поскупљењу које за сада неће утицати на раст цијена хљеба и пекарских производа. Ако дође до другог таласа поскупљења брашна, видјећемо шта ћемо - рекао је Тривић.

Правилник

Саво Бакајлић каже да у Српској хитно мора бити донесен правилник о откупу пшенице, јер се у супротном произвођачима не пише добро.

- Тренутно сваки млин има своја правила откупа и томе се мора стати у крај. Институције треба да донесу правилник са параметрима којих ће откупљивачи морати да се придржавају. Ове године квалитет пшенице јесте лошији, али опет задовољава стандарде. Квалитетом се много манипулише. Ако се до нове године проблем не ријеши, пшеницу више нећемо сијати - категоричан је Бакајлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана