Књига “Битка за Сребреницу - рат за цивилизацију” основа за рад међународне комисије

“Заједно са Министарством правде утврдили смо методологију, а на наредној сједници Владе требало би да буду усвојени и критеријуми за избор чланова комисије, што значи да имамо доста материјала да ту слику о Сребреници у домаћој и свјетској јавности преокренемо, без оспоравања било чије жртве”, рекао је Којић новинарима у Културном центру Бански двор, уочи промоције књиге, чији је издавач Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Он напомиње да је у Сребреници било жртава на свим странама, те да је свима у БиХ потребна истина, а не лажно представљање једних као жртава, а других као злочинаца.

Којић каже да је Центар 2013. године почео истраживања о страдањима Срба у средњем Подрињу, а самим тим и догађајима из јула 1995. године, и ова књига је управо продукт тог истраживања.

“Ми смо већ објавили шта се дешавало Србима од 1992. до 1995. године и да смо пописом жртава дошли до податка о 2.600 страдалих Срба, од чега је педесеторо дјеце и више од 150 жена. Управо нас је покушај наметања стереотипа и једностране приче о догађајима у Сребреници и покушаја наметања кривице Србима понукао да урадимо овакво истраживање”, нагласио је Којић.

Он истиче да је Центар посредством ове публикације дошао до одређених чињеница и података који су у потпуности другачији од оних наведених у пресудама Хашког трибунала и онога што покушава да буде наметнуто Србима.

“Више од пола укупно страдалих у Сребреници су били припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ. Ми имамо податак о више од 2.000 страдалих припадника те јединице који су сахрањени у Поточарима, што у потпуности мијења бошњачку причу која је наметнута, да су тамо страдали мушкарци и дјечаци, свјесно избјегавајући да се утврде околности страдања и њихов статус”, навео је Којић.

Рецензент књиге Милош Ковић рекао је да се цијела српска историја на Западу гледа кроз тему одбрамбено-отаџбинског рата, посебно Сребренице и Сарајева.

“На нас је ударена једна врста печата, и цијела српска историја се, због Сребренице, посматра кроз наметнуту кривицу. Наша наука хитно треба да се позабави темом Сребренице. То још није довољно добро схваћено у Београду, али, на срећу, јесте у Бањалуци”, истакао је Ковић.

Он је навео да се у посљедњих неколико година издвојило неколико академских средишта која се систематски баве ратовима од 1991. до 1999. године.

“Осим Београда, ту је свакако Бањалука, прије свих Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Овдје се појавило неколико истраживача који су посљедњих година објавили неколико драгоцјених књига”, каже Ковић.

Према његовим ријечима, ова књига је заснована на изворима, а посебно су значајна свједочења муслимана који су били дио колоне 28. дивизије која се кретала према Тузли и који су масовно изгинули у борбеним дејствима.

“Ова је књига писана мирно, са одређеном емпатијом према непријатељској страни. Кад се пише о Сребреници свака реченица мора бити одмјерена, и ово је књига која ће наредних година бити незаобилазна и овдје и у свијету”, нагласио је Ковић.

Ковић, који је и професор на Одјељењу за историју Филолошког факултета Универзитета у Београду, сматра да је Сребреница кључна тема наше историографије у наредним годинама и да је “важнија од цар Душана или краљ Милутина”.

Аутор књиге Душан Павловић рекао је да је истраживање за овај пројекат трајало више од седам година и да је ово покушај да се српском народу, као и породицама жртава свих народа понуди истина о дешавањима у средњем Подрињу.

“Књига треба да помогне да разријешимо проблеме у времену о којем живимо и да оставимо што мање проблема генерацијама које долазе. Ова књига је замишљена и као почетак озбиљне дискусије о томе шта се заиста дешавало на тим просторима. Ова тематика је посљедњих година злоупотребљавана у медијима и путем разних искривљених слика и треба коначно да се пребаци у сферу чињеница”, наглашава Павловић.

Павловић је напоменуо да је неопходна и владавина права, односно да правосудне институције раде свој посао, да не дискриминишу жртве и да оне добију смирај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.