Карцином други најчешћи узрок смрти

nezavisne.com
Карцином други најчешћи узрок смрти

Бањалука - Малигна обољења су постала главни узрок пријевременог одласка у пензију, па су тако у 30 одсто случајева ова обољења у 2018. години били узроци пријевременог одласка у пензију, а малигна обољења представљају растући и све заступљенији узрок смртности становништва у РС.

Стоји ово у извјештају ревизије учинка “Превенција малигних обољења” Главне службе за ревизију јавног сектора РС, којим је обухваћен период од 2015. до 2018. године.

“Од 2015. године малигна обољења представљају водећи узрок остварених пријевремених пензија, а њихов удио у 2018. години је око 30 одсто, а када је ријеч о смртности становништва, малигна обољења представљају други најчешћи узрок смрти у РС”, наводе у извјештају.

Извјештај се, када су у питању неки подаци, враћа на период од 2012. до 2015. године, па тако стоји да је број ноовобољелих од малигних обољења у овом периоду у порасту, те да је закључно са 2015. годином чак седам одсто становништва боловало од малигних обољења у РС.

Оно што је посебно забрињавајуће, стоји у извјештају ревизије, јесте пораст новооткривених малигних обољења, којих је у 2015. десет одсто више него у 2012.

“Значајно је учешће умрлих који су боловали од једног од четири типа малигних обољења обухваћених програмом раног откривања, а то су карцином простате, дојке, дебелог цријева и грлића материце”, наведено је у извјештају.

Како је истакнуто у извјештају, евидентно је да пацијенти лијечени од малигних обољења представљају убједљиво најбројнију групу пацијената лијечених у болницама.

Зденка Гојковић, начелница Клинике за онкологију Универзитетског клиничког центра РС и национални координатор за малигне болести, казала је за “Независне” да одређени фактори ризика доприносе повећању броја обољелих од малигних обољења.

“Један од главних фактора ризика је пушење, физичка неактивност, недовољна заступљеност поврћа и воћа који садрже влакна, затим једним дијелом и различита зрачења. Све су то неки фактори ризика који утичу на повећње броја обољелих, али прије свега пушење”, упозорила је Гојковићева за “Независне”, те додала да су и различите вирусне болести, као што је хепатитс, подложне за карцином.

У резимеу овог извјештаја је даље наведено да, иако домови здравља нису посебно уговарали с Фондом здравственог осигурања РС спровођење мјера за рано откривање малигних обољења, оно је ипак у одређеној мјери планирано њиховим годишњим плановима.

“Ревизија је утврдила да се ти прегледи, с изузетком ПАПА налаза, нису спроводили у мјери у којој је то било планирано. Осим тога, велики дио тих прегледа обављен је код пацијената с израженим симптомима или су уписивани прегледи који нису обављени”, стоји у извјештају.

Додали су да базе података о спроведеним прегледима за рано откривање малигних обољења нису обезбјеђивале тачне и потпуне податке неопходне за сагледавање стања или праћење резултата спроведених прегледа.

Навели су и да, иако су власти у РС препознале проблем и донијеле низ стратешких докумената чији је циљ спровођење мјера за рано откривање малигних обољења, успостављање ефикасног система није доведено до краја.

“Већина домова здравља у РС није оспособљена кадровским и материјалним ресурсима да мјере дефинисане програмом спроводи на начин и у обиму предвиђеним програмом”, оцијењено је у извјештају.

Како је наглашено у извјештају, потенцијали за уштеде у здравственом систему, као и користи за цијело друштво, нису искориштени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана