Грађевинаца ни за лијека
Бањалука, Бијељина - Паника влада у бх. грађевинским предузећима на прагу предстојеће сезоне, јер је, како признају, и свијећом тешко пронаћи квалитетне раднике, због чега би наредних мјесеци градилишта могло бити мање него иначе.
С друге стране, синдикалци им на то поручују - колико пара, толико музике, те их савјетују да одријеше кесу и боље плате бар оно кадра што нам је остало.
Послодавци на то узвраћају ријечима да њемачке плате не могу понудити, те се жале да, таман када “произведу” доброг радника, он им се захвали и оде у иностранство.
Тако нам Сенија Шехановић, директорица производног, грађевинског и услужног предузећа “ARCON-in” Зеница, прича да фирму води од 1994. године те признаје да је раднике данас јако тешко сачувати.
“Код нас су изузетно добре плате, услови рада, четрдесетосатна радна седмица. Гарантујем да мало ко у грађевинарству ово пружа. Међутим, ја се не могу носити с њемачким платама”, истиче Шехановићева за “Независне” те признаје да добре раднике данас свијећом треба тражити.
Занимљиво је да је она недавно докторирала на тему “Утицај корпоративног комуницирања на имиџ грађевинских предузећа у БиХ”, односно радила је велику студију којом је, каже, обухваћено 150 грађевинских фирми. Резултати су аларманти.
“Један од резултата гласи - оно по чему је БиХ била позната јесте квалитетна јефтина радна снага у грађевинарству, а оно што ћемо сада да осјетимо јесте апсолутни недостатак кадра, квалитетних мајстора у свим могућим дијеловима нашег посла”, каже Шехановићева.
Пожалио нам се и Митар Гајић, власник предузећа “Техника инжењеринг” Бијељина, које гради и продаје стамбено-пословне објекте, да већ кубуре с радницима.
“Прошле године нам је одређени број квалитетних људи отишао у иностранство. У питању су људи које смо добро обучили и научили да раде. Требају сигурно три до четири године да се 'произведе' солидан мајстор. Када га обучимо и научимо да може сам да ради, он одлази”, прича Гајић за “Независне”.
Да проблеми постоје, поручује и Миле Петровић, секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала у Привредној комори Републике Српске.
“Чињеница је да је све мањи број квалификованих радника који на адекватан начин могу одговорити радним задацима у области грађевинарства, а све је мање и младих које ова врста посла занима да би могли преузети знање од старијих, искусних радника, који су на заласком радне каријере”, наводи Петровић.
По његовим ријечима, привредна друштва из области грађевинарства у Републици Српској у наредној, као и претходној грађевинској сезони, имаће огромних проблема у погледу недостатка стручне и квалификоване радне снаге.
Како нам је потврдио, недостатак радника је евидентан у свим фазама у процесу изградње грађевинског објекта, гдје спадају руковаоци грађевинским машинама - кранисти, зидари, тесари, армирачи, керамичари, молери, монтери електроенергетских постројења и други.
Упозорава и Драгана Врабичић, предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС, да је доста квалификованих људи отишло, али нису сви.
“Има људи који знају да раде, али они сада хоће да одређују своје услове. Порука послодавцима је - платите раднике, немојте на њима штедјети, јер то више не можете. Нема ту више апсолутно никакве велике филозофије”, савјетује Врабичићева.
Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је просјечна нето плата запослених у грађевинарству у новембру прошле године износила 606 марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
