Физиотерапеути одлазе јер их боли непризнато звање

nezavisne.com
Физиотерапеути одлазе јер их боли непризнато звање

Бањалука - Све чешће на одлазак из БиХ се одлучују и дипломирани физиотерапеути, који истичу да је један од главних разлога то што су маргинализовани, јер у РС заврше факултет и стекну звање високе стручне спреме, а онда у пракси буду заведени као виши физиотерапеути, те тако и плаћени.

Драган Микача, дипломирани физиотерапеут и предсједник Синдиката физиотерапеута и радних терапеута РС, каже да је то и даље апсурд законске регулативе у РС у овој области, те траже поштовање закона и да имају коефицијенте високе стручне спреме, како их и сљедује, или да ће и они заједно са колегама напустити државу.

“Апсурд је да у другим државама имамо коефицијенте високе стручне спреме, а у држави у којој се школујемо то немамо. Направили су нам факултете, па зашто нам онда по завршетку то и не признају? Тражимо искључиво признавање диплома у држави у којој смо их стекли и коефицијенте који нас сљедују”, рекао је Микача.

Он каже да у струци физиотерапеута има мастера, доктора наука, а све их воде као више физиотерапеуте - и као такви примају плате.

Он је позвао надлежно министарство да реагује и да се састану како би разговарали о овом проблему.

“Вријеме је да заједно сједнемо за сто и ријешимо ово питање. Физиотерапеути као академски грађани траже дијалог, у супротном ћемо бити принуђени да предузмемо одређене мјере. Питамо се зашто нас не желе признати, коме није интерес да призна звање физиотерапеута, коме није у интересу да стручњаци остану у нашој држави? То је и интерес грађана, јер ако ми одемо - ко ће лијечити наше људе”, каже Микача.

Он је појаснио да имају добру сарадњу са Заводом за физикалну медицину и рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, који су на неки начин препознали проблеме физиотерапеута, те да се заједнички боре за прилагођавање законске регулативе.

“Ми у Заводу имамо коефицијенте 7,65, док у другим установама колеге имају и ниже коефицијенте. Ту нам је менаџмент 'Зотовића' изашао у сусрет и дао нам максималан коефицијент који може дати у унутрашњој систематизацији са вишом школом, међутим на нивоу Министарства се мора ријешити проблем физиотерапеутског звања, односно признавања физиотерапеутске дјелатности. Требало би да имамо коефицијент од 9,85 до 10,95 јер смо високообразовани”, каже Микача.

Он додаје да им је потребна комора физиотерапеута која би уредила њихову дјелатност, тада би могли додјељивати лиценце радницима, те да не могу ни самостално покренути свој рад јер их нема у регистру дјелатности.

“Непризнавањем нас као високообразовног кадра Министарство нам ускраћује могућност приватне праксе кроз физиотерапијске амбуланте. Бенефит од тога би могла имати и сама држава, плаћали би се порез и доприноси”, рекао је Микача.

Бранко Стојнић, предсједник Удружења физиотерапеута РС, каже да доста њих има високу стручну спрему, а коефицијенте више стручне спреме.

“Проблем је што постоје факултети који образују физиотерапеуте, а приликом запослења добијају коефицијент више стручне спреме. Физиотерапеути свакодневно одлазе, а једно од рјешења је да им се признају звања као висока стручна спрема, што у иностранству и добијају одмах након нострификације дипломе”, рекао је Стојнић.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да су отворени за разговоре и блиску сарадњу са свим представницима струковних удружења радника у здравству, посебно о приједлозима и рјешењима за унапређење здравственог система. 

Они истичу да се радни статус физиотерапеута и радних терапеута регулише у здравственим установама кроз систематизације радних мјеста и са потребама установа те да оне могу гдје је то могуће регулисати радни статус физиотерапеута у складу са њиховом стручном спремом.

“Они су препознати кроз образовни систем и у средњем и у високом нивоу образовања. У наредном периоду је у плану разматрање модела регулисања професионалних дјелатности у здравству, што подразумијева јасно дефинисање различитих профила дјелатности, права, али и степена одговорности здравствених радника”, кажу у Министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана