Филм “Ратне приче са Кошара” премијерно приказан и у Бањалуци

Срна
Филм “Ратне приче са Кошара” премијерно приказан и у Бањалуци

Бањалука - Документарно-играни филм “Ратне приче са Кошара” који описује битку на југословенско-албанској граници 1999. године, која је трајала 67 дана, премијерно је вечерас приказан и бањалучкој публици у Културном центру Бански двор.

Слађана Зарић, аутор овог филма у продукцији Радио-телевизије Србије, рекла је новинарима да филм говори о копненој офанзиви коју је покушала терористичка ОВК у априлу 1999. године.

“Овај филм настао је као покушај да људима који су учествовали у биткама на Кошарама и Паштрику послије 20 година захвалимо за све што су тада дали”, рекла је Зарићева.

Она је додала да је филм у Србији имао невјероватан рејтинг и гледаност на Јутјуб каналу.

Министар одбране Србије Александар Вулин, који је вечерас присуствовао пројекцији у Бањалуци, рекао је новинарима да је оно што је започето злочиначком акцијом “Олуја”, па бомбардовањем Републике Српске, настављено НАТО агресијом на СРЈ, окончано битком на Кошарама и битком на Паштрику.

Вулин је подсјетио да Србија и српски народ нису ничим изазвали НАТО агресију, нису ничим оправдали НАТО агресију, као што српски народ ничим није изазвао ни оправдао ратове на простору бивше Југославије.

“Ми зато морамо бити поносни на јунаке са Кошара, Паштрика, Коридора, на страдалнике из жОлујеж и на све оне који су српски народ бранили. Српски народ ратове није тражио ни изазвао”, истакао је Вулин.

Он је рекао да је напад на један дио српског народа напад на све Србе, без обзира гдје они живе.

“Морамо да разумијемо да српски народ чије национално питање још није решено мора у себи да размишља о јединственом народу који има јединствене интересе и потребе и који има потребу да одлучује сам о себи”, истакао је Вулин.

Он је рекао да Србија коју води Александар Вучић није Србија која признаје туђе кривице, лажне симетрије и није Србија која ће повући и један једини потез а да не мисли о свим Србима без обзира гдје они живе.

“Само јединствени можемо се надати да ће наша деца живети у миру, а тамо где Срби не одлучују сами о себи за њих нема ни истине ни правде”, закључио је Вулин.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је новинарима да је овај филм веома значајан јер је на Кошарама одбрањена Србија, а ако је одбрањена Србија онда је одбрањена и Република Српска и читав српски народ.

“Не треба да заборавимо да је НАТО бомбардовао Србе са обје стране Дрине. Задесила нас је трагедија једног народа и управо је ово начин да је отргнемо од заборава и да институционално градимо културу сјећања и памћења”, истакао је Којић.

Којић је изразио захвалност Министарству одбране Србије, Вулину, аутору филма, те “Застава филму” што је вечерас у Бањалуци премијерно приказано херојство српских војника које су они заиста показали на Кошарама.

Пуковник Војске Србије Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. Граничног батаљона у вријеме НАТО агресије, рекао је новинарима да је велика част приказивати овај филм пред борцима Војске Републике Српске и њиховим потомцима, који су на овим просторима имали много Кошара и много Паштрика у својој борби.

Он је изразио захвалност у име припадника овог батаљона и бораца са Кошара на указаном поштовању у Бањалуци. “Верујте, вечерас се радују душе 108 погинулих припадника у рејону карауле Кошаре”, истакао је Шљиванчанин.

Пројекцији филма присуствовали су министри у Влади Републике Српске, народни посланици, народни посланици, директор Полиције Републике Српске Дарко Ћулум, представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, предсједник Скупштине Града Бањалуке Зоран Талић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, историчари, угледни јавни и културни радници, те бројни грађани.

Пројекцију филма организовао је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Србско сабрање “Баштионик”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана