Држава не мари за дјецу када напусте Дом

nezavisne.com 03.05.2019 09:29

Бањалука - Република Српска нема посебан програм помоћи и подршке дјеци без родитељског старања који напуштају обавезан смјештај и припремају се за самосталан живот.

Ово се, између осталог, наводи у ревизији учинка на тему збрињавања и заштите дјеце без родитељског старања коју је урадила Главна служба за ревизију јавног сектора РС.

Велики проблем је, како се наводи у ревизији, што не постоји координација и заједничко дјеловање центара за социјални рад, па тако, рецимо, дјеца која због пунољетства или након завршетка школовања напуштају Дом “Рада Врањешевић” у Бањалуци или хранитељску породицу не желе да се врате у матичну општину, и у том случају остају без икакве даље институционалне подршке с обзиром на то да локални центри за социјални рад под чијом су бригом немају ингеренција на територији друге општине.

“Нису у најбољој могућој мјери обезбијеђени системска подршка и инклузија у друштво за дјецу без родитељског старања по изласку из дома, нису стекли потребне компетенције за самостално вођење домаћинства и бригу о себи, није развијена социјална мрежа, а постинституционална брига државе није довољна”, истиче се у извјештају и додаје да нормативни оквир у Републици Српској готово да не препознаје младе који се припремају или су напустили организовани облик смјештаја. Додаје се да су дјеца из хранитељских породица далеко емоционално и функционално припремљенија за изазове који их чекају у спољном свијету него дјеца из дома.

Психолог Александар Милић каже да брига друштва за дјецу без родитељског старања и након што изађу из дома мора да постоји, те да је неопходна и квалитетна припрема за живот који их чека након што га напусте.

“Граница од 18 година није гаранција да је особа способна за самосталан живот и зато им треба подршка и након изласка из дома. Ми на пунољетство гледамо као зрелост, али имамо и млађе и старије пунољетство и видимо да има и старијих пунољетника који се не сналазе најбоље упркос подршци и бризи родитеља. Друштво мора наћи начин да помогне и пружи подршку дјеци без родитељског старања и након што изађу из дома, да им обезбиједи посао у складу са њиховим компетенцијама и да имају стручну помоћ”, рекао је Милић.

Један од проблема када су у питању дјеца без родитељског старања је и то што локални центри за социјални рад тешко долазе до информација о дјеци која живе у ризичним породицама и, како наводе ревизори, често прође и по неколико година док институцији не стигне пријава да дијете треба помоћ и да га треба узети из породице.

“До тада је дијете, које је рођено здраво, постало дијете са проблемима као што су неухрањеност, говорне потешкоће, или буду васпитно-образовно запуштена”, наводи се у извјештају.

У ревизији је наведено и да су примјетне велике разлике у финансирању различитих облика збрињавања и заштите дјеце, те да се у јавним установама издваја и по неколико пута више средстава него за поједину дјецу која су смјештена у хранитељским породицама или код сродника.

Иако би требало да буде привременог карактера, свако пето дијете у Дому “Рада Врањешевић” борави пет и више година, а свако десето дуже од 10 година. Износи за смјештај дјеце без родитељског старања у дому кретали су се од 1.330 у 2015, до 1.180 у 2018. години и као проблем је истакнуто то што поједине локалне заједнице не извршавају своје обавезе и Дому “Рада Врањешевић” не плаћају смјештај дјеце са своје територије, иако су по закону обавезне на то.

Иако нема јединствених евиденција, ревизори су навели да се годишње из породица измјешта између 80 и 90 дјеце, док је без родитељског старања на крају 2017. године било 558 дјеце. Од укупног броја дјеце без родитељског старања око 25 одсто су без родитеља, а око 75 одсто без адекватног родитељског старања и годишње их организовани облик збрињавања напушта између 50 и 60. Половина броја дјеце без родитељског старања збринута је у сродничким породицама, четвртина у хранитељским и четвртина у установама.

Усвајање и губитак родитељског права

Како наводе ревизори, у 2015. години било је 297 захтјева за усвојење, да би Министарство здравља и социјалне заштите наредне године промијенило начин евидентирања и извјештавања и те године био је 51 потенцијални усвојилац. Наредне године број заинтересованих за усвајање смањен је на 36.

Број усвојене дјеце се смањивао, тако да је у 2015. реализовано 30 усвојења (потпуних, непотпуних, те усвојења са међународним елементом). У наредној години биљежи се 19 усвојења, што је за око 40% мање него у претходној години. Према подацима до којих је дошла ревизија на основу студије случаја за 2017. годину, усвојено је петоро дјеце.

Такође, у 2015. родитељско право је одузето 18 родитеља, идуће године шест родитеља је изгубило то право, да би годину касније осморо родитеља изгубило поменуто право.