Бандука: Од карцинома мјесечно умре једно лице из Хаџића

Бандука је нагласио да тренутно у Братунцу око 50 људи са подручја Сарајевске регије, тачније Хаџића, болује од карцинома, а само од почетка ове године већ има петоро Хаџићана обољелих од карцинома.

“Углавном су умирали они који су у Хаџићима били изложени гађању НАТО снага муницијом обогаћеном осиромашеним уранијумом, а међу њима је највише радника Ремонтног завода”, истакао је Бандука.

Било је година, каже он, када су двије трећине умрлих били радници Ремонтног завода који је био најжешће бомбардован.

“Код мушкараца је то најчешће рак плућа и дебелог цријева, а код жена дојке.
Од доласка Хаџићана у Братунац најмање 300 људи умрло је од карцинома који су добили као посљедицу бомбардовања осиромашеним уранијумом”, истакао је Бандука.

Према његовим ријечима, тада је на подручје Хаџића, а највише на Ремонтни завод, према признању међународних експерата, бачено три тоне осиромашеног уранијума, претежно у саставу упозоравајуће муниције.

“Највеће посљедице биле су од прашине која се стварала током тих напада”, нагласио је Бандука.

Према попису из 1992. године, Срба је у Хаџићима било око 7.000.

Он је рекао да су оболијевале све категорије становништва, и мушкарци и жене, разне старосне доби од новорођенчади до најстаријих.

Бандука, који је био члан Првог анкетног одбора за истраживање посљедица бомбардовања муницијом која је садржавала осиромашени уранијум који је формирала Народна скупштина Републике Српске 2002. године, рекао је да је Анкетни одбор од свих чланица НАТО-а тада тражио да доставе податке.

“Занимљиво је да све моћније земље као што су Енглеска и САД нису хтјеле да потврде да је кориштена муниција са осиромашеним уранујумом, али су Шпанци и Холанђани рекли да постоји могућност да је кориштена таква врста муниције”, нагласио је Бандука.

Он је нагласио да податке има Институт за јавно здравство Републике Српске.

У Републици Српској расте број обољелих од карцинома и само од 2005. до 2015. године повећан је за 50 одсто, а стручњаци сматрају да је неопходно спровести истраживања да би било утврђено да ли је то посљедица НАТО бомбардовање 1995. године пројектилима са осиромашеним уранијумом.

Према подацима из Регистра малигних болести, који је 2001. године установио Институт за јавно здравство Српске, 2005. године у Републици Српској било је 3.907 новообољелих, пет година касније 4.986, док их је 2015. године било 5.972.

Подаци Института за јавно здравство Српске показују да је од малигних болести у Републици Српској 2005. године умрло 2.673 лица, 2010. године 2.670, а 2015. године 3.113 лица.

Национални координатор за малигна обољења Зденка Гојковић рекла је Срни да су ратна дешавања сигурно утицала на повећање инциденце малигних обољења, али и да постоје и други фактори ризика, попут насљедних генетских промјена, које утичу на појаву одређених врста карцинома.

Она је истакла да је на подручју око Братунца, гдје се настанио дио Срба након што су напустили Хаџиће, примијећен знатан пораст одређених малигних обољења, што се може повезати са одређеним степеном зрачења током бомбардовања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.