Ашкраба: Правда за Србе тешко долази

Душанка Ашкраба је једно од петоро дјеце која су 3. јуна 1995. године тешко рањена приликом гранатирања Калиновика које је извршено по Дрековићевој наредби.

Присјећајући се тог дана, Ашкраба је рекла Срни да ученици, који су се враћали из школе, нису успјели на вријеме да се сакрију од граната. "Једна граната је таквом брзином пала у нашој близини да се нисмо успјели сакрити. Тада је погинула дјевојчица Станислава Копривица, а нас пет је рањено. Осим мене, тешко су рањени Млађенка Тепавчевић, Давор Марковић, Игор Козомара и Јована Бозало", навела је Ашкраба која је тада била петнаестогодишња дјевојчица. Она каже да се, након рањавања, борила за живот 42 дана колико је провела у болници у Фочи, тадашњем Србињу. Ашкраба наводи да су јој били поломљени руке и ребра, те да је имала повреду кичме и скоро свих органа, додајући да јој је помоћ пружало 13 хирурга и да је примила 10 јединица крви. "Посљедице и данас осјећам. Остали су гелери у плућима и поред кичме који се никада неће моћи извадити, а здравље ми се са годинама и даље нарушава", рекла је Ашкраба. Ашкраба је, као и остали становници Калиновика, изразила велико разочарење јер Суд БиХ није одредио притвор Дрековићу, који је наредио неселективно гранатирање Калиновика. "Нажалост, нисмо се ни надали бољем. Некако за нас Србе ово вријеме не иде у прилог. За све смо ми криви, па не знам ко је онда нас убијао и ко треба да одговара за ово дијете које је погинуло. Оно је имало само 15 година и требало је да живи. Не знам коме смо и зашто ми били криви да тако страдамо?", упитала је Ашкраба. Она каже да не вјерује да ће правда "доћи на своје" када је ријеч о Србима. Суд БиХ је прије два дана одбио приједлог Тужилаштва за одређивање притвора генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу, којег су припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ ухапсили у Сарајеву 5. децембра, због сумње да је починио ратни злочин над цивилима на подручју мјеста Калиновик код Коњица 1995. године. Тужилаштво је саопштило да је Дрековић под истрагом и осумњичен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата. Дрековић се терети да је у прољеће 1995. године издао директну строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц, да изврше неселективно гранатирање мјеста Калиновик, насељеног становништвом српске националности. Из Тужилаштва наводе да је гранатирање извршено из артиљеријских оружја велике разорне моћи у више наврата током маја и јуна 1995. године, те да је усљед експлозије граната убијено дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица. Гранатирање је проузроковало велико разарање имовине и објеката.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.