Земљотреси не треба да нас изненађују
Бањалука - Јача подрхтавања тла на подручју Бањалуке, као и јужне Херцеговине и централне БиХ, могу се очекивати у будућности, али то не треба да изненађује становнике, јер се налазимо на веома трусном подручју.
Истакла је ово начелница Одјељења за опсерваторску сеизмологију у Хидрометеоролошком заводу РС Сњежана Цвијић-Амулић, наводећи да, иако не можемо предвидјети тачно вријеме и мјесто земљотреса, поучени искуством морамо бити спремни на то да су подрхтавања тла у овим крајевима могућа.
Становнике града на Врбасу узнемирила су два подрхтавања тла за петнаестак дана, док је Мостар јуче око један час ујутро затресао земљотрес јачине 3,6 степени Рихтерове скале, други у посљедњих десетак дана. Цвијић-Амулић је казала да је ријеч о земљотресима умјерене јачине, које је становништво осјетило, али који нису причинили материјалну штету.
- Природни феномен какав је земљотрес не убија, већ зграде које приликом јачег подрхтавања тла падају. Упркос томе што је техника напредовала, нико не може предвидјети када ће се тло затрести, али на основу онога што се дешавало раније, можемо наслутити шта нас очекује у будућности. Идуће године обиљежавамо 50 година од разорног земљотреса у Бањалуци. Прошло је довољно времена да можемо очекивати да се сличан земљотрес понови - истакла је Цвијић-Амулић и додала да се подрхтавање тла у Српској мјери у 16 сеизмолошких станица.
Она је истакла да су прибраност и смиреност у тренутку подрхтавања тла најјачи савезници становништва.
- Треба да будемо толико свјесни да заштитимо главу од евентуалног падања предмета са зидова или полица. Не смијемо истрчавати на степенице или улазити у лифт. Било би добро да свака кућа има батеријску лампу и транзистор на батерије, јер у вријеме катастрофалних земљотреса струја превентивно буде искључена да не би дошло до пожара - казала је Цвијић-Амулић и додала да се Српска налази у зони Медитерана, која је веома сеизмички активна.
Она је нагласила да је неопходно поштовати прописе градње у сеизмички активној средини и додала да су на територији Бањалуке најстабилније зграде изграђене од седамдесетих до деведесетих година прошлог вијека.
- Зграде које се и данас граде из темеља нису спорне, вјерујем да се прописи у доброј мјери поштују, али су надоградње веома дискутабилне. Ако је зграда раније пројектована на одређен начин и статички доведена у стабилну фазу, свака надоградња једног или више спратова нарушава ту стабилност - казала је Цвијић-Амулић.
Национални анекс
Сњежана Цвијић-Амулић учествује у изради националног анекса за еврокод осам, који би требало да буде усвојен до краја године.
- У склопу тог анекса имаћемо карту сеизмичког хазарда, односно вјероватноће за појаву земљотреса, која до сада није постојала за БиХ, а која ће пројектантима и инжењерима бити добар показатељ гдје могу да граде - рекла је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
