Воћне капи из воћњака Илинке Мацуре потекле из љубави према дјеци

Снежана Тасић
Воћне капи из воћњака Илинке Мацуре потекле из љубави према дјеци

Приједор - Иако нигдје не ради "за плату", Приједорчанки Илинки Мацура радни дан траје скоро 24 сата јер се бави узгојем воћа око којег увијек има посла, а када није у воћњаку свакодневно води борбу за унапређење здравља малишана обољелих од астме.

Воћарством се бави од 2003. године и на површини од хектар и по земљишта узгаја крушке и шљиве. Каже да је пионирске кораке у воћарству почела на пола хектара земљишта у селу Божићи под Козаром. Род крушке се показао као изузетно квалитетан што јој је дало вјетар у леђа да временом прошири воћњак и засади и шљиве.

Осим што је предсједница Скупштине удружења воћара Приједор и замјеница директора Пољопривредне задруге "Кооператива", Мацура има још много обавеза јер је већ годинама на челу Удружења дјеце обољеле од астме "Анемона".

- Све звучне функције од којих немам неке велике користи ако не засучем рукаве и свакодневно радим - истиче кроз осмијех Илинка и додаје да је првенствено поносна на свих 700 чланова удружења обољелих од астме којима је болест под контролом. Она има два сина, кћерку и двоје унучади од којих су сви, осим једног астматичари, тако да је њен ангажман у овом удружењу вођен само с једним циљем, да сва дјеца буду здрава.

Управо са циљем да дјеца једу и пију само оно што је домаће и здраво кренула је у бављење воћарством, а од нечега се мора и живјети. Она помаже око фрезања воћа, скупља грана након резидбе, сади воће, додаје прихрану и неизоставно учествује у берби зрелих плодова. Каже да је бављење воћарством оплемењује јер се сва брига око воћа на крају исплати.

- Само прошле године убрали смо више 30 тона крушке и шљиве и воће је било изузетног квалитета. Имали смо среће да нас није погодило градно невријеме. Никада нисмо ангажовали раднике, све радимо сами, како и доликује једној сложној и вриједној породици - прича Мацура.

С обзиром на то да јој није тешко да буде презентер својих производа на сајмовима воћа у граду, недавно се нашла и на Мраковици гдје је на штанду Удружења воћара града промовисала хладно цијеђене сокове "Капи с Козаре" који су постали бренд града.

- То је бренд Задруге "Кооператива" која је новац добила преко пројекта Министарства пољопривреде РС и то је нешто по чему је наша задруга постала препознатљива. Ријеч је о чистом воћу преточеном у чашу сока, без шећера и конзерванса - истакла је Илинка.

Она је додала да су током јесени приједорски воћари прерадили од четири до пет тона јабуке, крушке и јагоде  и добили око 10.000 флаша сока.

- Тако смо спасили прошлогодишњи род воћа који је код многих био уништен градом, а са друге стране наши суграђани су добили изузетно квалитетан напитак, без адитива и било каквих додатака - истакла је Илинка. Додаје да се овај пројекат наставља и да ће приједорски воћари покушати да направе своју линију за хладно цијеђење сокова гдје ће моћи да пласирају сав род воћа који није прве класе.

Због тога им је, прича Мацура, веома важно да добију своју хладњачу и дистрибутивни центар за воће.

- На овом подручју испод Козаре, крушке имају посебну арому и штета је да се род тог воћа не искористи у потпуности. Ми смо урадили хладњачу за своје потребе и то нам је помогло да не бринемо о пласману воћа, тако да би то требало обезбиједити за све воћаре на подручју града - истакла је ова вриједна Пријдорчанка.

Порука младима

Илинка Мацура каже да воћарство захтијева доста рада, али да се од њега може живјети.

- Моја порука је да ко год има и мали комадић земље да може нешто на њему да ради, треба да га искористи, јер од пољопривреде може да се живи. Посебно, мислим на младе људе, који на тај начин могу да зараде и да квалитетно проводе вријеме у природи - рекла је Мацура.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана