Требињци зарађују у Хрватској, троше у Српској

Ратомир Мијановић
Требињци зарађују у Хрватској, троше у Српској

Требиње - Требињци, а поготово мјештани Иванице, мјеста на самој граници БиХ и Хрватске, свједоци су свакодневне економске миграције становништва најјужнијег града Српске, а није ријетка слика да у јутарњим часовима колона аутомобила са требињске стране буквално споји двије државне границе.

Незванично сазнајемо, а тај број достиже запањујуће размјере, и да је тренутно 2.100 Требињаца пријављено и са уредном радном дозволом запослено у Дубровнику. То нам је потврдио и хрватски цариник који није хтио да се представи и додао да се тај број сваким даном повећава. Задржавања на граници су, према његовим ријечима, минимална, готово да их и нема.

- У Требињу сам радио код приватника, као мајстор на грађевини за плату од 600 КМ, док у Дубровнику имам 1.000 евра. Путујем свакодневно, али вјерујте да ниједног тренутка нисам зажалио - рекао је један требињски грађевинац којег смо затекли у колони.

Мјештани Ивањице кажу да требињске газде више ниједном раднику не говоре: Иди слободно, има ко ће радити.

- Нека иду људи и нека зарађују. Лијепо их је видјети срећне и задовољне - каже мјештанин Ивањице Раде М.

Још од давнина Херцеговци су гравитирали Дубровнику. У Дубровнику траже, а из Требиња иду да раде месари, возачи, зидари, чак и високообразовани стручњаци, информатичари, преводиоци. Ништа необично, кажу у Регионалном синдикату источне Херцеговине, с обзиром на цијене рада.

Предсједник тог синдиката Драган Симовић истиче да је дошло вријеме да људи из Требиња одлазе за бољим платама.

- Пошто су Требињци познати као вриједни људи и као зналци, било на грађевини, у трговини или угоститељству, они најчешће одлазе у Дубровник. Раније је била привлачна и Црна Гора, али у посљедње вријеме југ Хрватске се појављује као примамљиво тржиште рада, гдје се рад плаћа добро и наши људи су нашли могућност да зараде и попуне кућни буџет - каже Симовић.

Већина послодаваца у Дубровнику обезбјеђује и смјештај и друге погодности, иако је Требиње удаљено свега 30 километара.

- Може се спавати овдје, а радити у Дубровнику,  а кажу да у посљедње вријеме послодавци у Дубровнику релативно лако обезбјеђују радне и боравишне дозволе - каже Симовић.

Када се у обзир узме чиста економска рачуница, Дубровник је велики инвеститор у Требиње јер 2.100 радника који су тамо запослени добију у просјеку 1.500 КМ плату, што је мјесечно 3,1 милион КМ чистог новца у Требињу. На годишњем нивоу тај износ је скоро 38 милиона КМ.

Осим кеша који Дубровчани остављају свакодневно у Требињу, а односи се на трговачке центре, ресторане, јефтиније здравствене услуге, сада стиже и овај који Требињци зараде у Дубровнику.

У прилог свему говори чињеница да је кирија за двособни стан у насељу Иваница, десетак километара удаљеног од центра Дубровника, од 600 до 800 марака.

Нема кадра

Одлазак радника у Требињу је наметнуо нови проблем, недостатак конобара, кувара, спремачица и грађевинских радника.

У једној грађевинској фирми у Требињу један возач, и то како кажу пензионер, “дужи” три камиона. Сви возачи су већ у Хрватској. Ни одлука појединих угоститеља да, чак и за 30 одсто, повећају плате ништа није промијенила. Конобара, кувара, пица-мајстора једноставно нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана