Спомен костурница Србима у Карловцу
Карловац - Бадњи дан 1942 Душан Кривокућа из Горње Требиње крај Карловца, никада неће заборавити.
Усташе су тог дана, прича Душан, поклале читаво сусједно српско село. Тада је имао само четрнаест година, али језиве сцене крваве дјечије одјеће ни данас не заборавља. Зато се заједно са члановима Антифашистичког одбора посветио трагању за истином. Кости 205 страдалих Срба и Рома сада су на једном мјесту, и подигнут је споменик. До прије неколико година њихове гробнице биле су разбацане по шумама.
“Послије рата, те гробнице, послије Другог свјетског рата, остале. Неке су донекле биле обиљежене, али су им увијек усташе које су остале живе те гробнице скрнавили и оно што смо написали на гробницама, чекићем су стукли да се не види”, рекао је Душан Кривокућа.
Одлучио је Душан да 85 оснује одбор за преношење костију из шума. Нешто су новца прикупили, али све се распало за вријеме рата деведесетих. Ипак, није одустао.
Прије четири године када су се опет састали средства су прикупљали сами од становника. Дио су донирали српско народно вијеће и жупанијско вијеће, а скоро пола дао је град Карловац
Спомен костурница се налази крај Горње Требиње. Прича Душан да су од града најмање очекивали, а ипак од њих добили највећи дио. Тадашњи градоначелник има објашњење.
“У небу нема Срба и Хрвата, нема партизана, комуниста, усташа, четника. Све идеологије су ништавне и човјек долази пред Бога и Бог га прима. Напросто из религиозног разлога цијењења људског живота сам то одрадио”, рекао је бивши градоначелник Карловца Дамир Јелић.
Сваке године на Бадњи дан, за жртве Другог свјетског рата Душан организује и комеморацију. Ускоро би крај тог споменика требало да буде и православна црква.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
