Росана Максимовић из Шипова тресе мреже, ниже петице

Драгана Келеч
Росана Максимовић из Шипова тресе мреже, ниже петице

Шипово - Није то за тебе, видиш да ниједна цурица не трчи за лоптом, тренирај неки женски спорт, били су тек неки у мору коментара, које сам чула када сам најближима и околини открила своју највећу љубав - фудбал.

Тим ријечима започиње своју необичну причу талентована седамнаестогодишњакиња Росана Максимовић из Шипова, која већ девет година тренира фудбал. Коментари је, ипак, нису дотицали, јер је знала шта је за њу и шта воли.

- Љубав према фудбалу јавила се и прије него што сам кренула у школу. Једноставно завољела сам тај спорт и то је било то - каже кроз осмијех Росана.

Због безусловне љубави, ни киша, ни блато, нити сунце никада је нису спријечили да тренира раме уз раме са момцима из Фудбалског клуба Горица. И то годинама, ни мање ни више као једина дјевојчица међу њима. Док су је другари из клуба прозвали "братом", другарице су на почетку биле незаинтересоване за њену љубав према типично мушком спорту, али сада је бодре и поносно навијају за њу.

- Највећа подршка су ми моја породица, пријатељи, тренери и другари из клуба - каже Росана, која игра на позицији крила и за коју сви кажу да је велики таленат.

Фудбалске вјештине учила је најприје од оца, а затим тренера и другара у Горици. Имала је успона и падова, али и анегдота, што је љубав према фудбалу само ојачало.

- Сјећам се једном смо играли утакмицу и ја сам се борила из све снаге да постигнем гол, што се на крају и десило. Тренер је тада са клупе довикнуо момцима у тиму "чини ми се да је Росана једино мушко на терену, играјте мало" - прича Максимовићева не скидајући осмијех с лица.

Да би била у врхунској форми не бјежи од рада и тренира три-четири пута седмично. Сан јој је да једног дана заигра у дресу репрезентације, што би јој отворило прозор у свијет фудбала.

- Највећи изазов ми је сваку утакмицу дати све од себе, а циљева имам више. Прво, желим да заиграм у репрезентацији, а касније да одем у неки клуб у иностранство. За десет година вољела бих да се видим у дресу Волфзбурга, Реал Мадрида или неког другог великог клуба са освојеним пехаром Лиге шампиона. То ми је сан - каже Росана.

Док за жељени клуб има више опција, фудбалски узор јој је само један - Роналдо.

- Роналдо је човјек који оставља срце на терену, напорно ради и тренира. Као мали није имао ништа, а сад је најпопуларнији фудбалер на свијету. Он је веома хуман човјек и то ме највише импресионира - каже Росана.

Иако јој је фудбал увијек на првом мјесту, Росана је свестрана и успјешна и на другим пољима. Из основне школе као одликаш носи Вукову диплому, а петице ниже и сада у другом разреду Гимназије у Шипову. Фолклор игра већ седам година, а члан је и одбора Омладинске банке, кроз чије пројекте жели промовисати и развијати своју локалну заједницу.

- Наша општина је прелијепа. Има велика природна богатства и на нама младима је да дамо све од себе како би је учинили бољом за живот - каже Росана.

Вршњацима поручује да треба вјеровати у себе и радити на себи.

- Многи кажу 'сањајте, можда се ваш сан и оствари', е то је оно чиме се водим у животу - каже за крај Росана.

Деби из снова

Росана Максимовић однедавно носи дрес женског фудбалског клуба Модрича у којем је имала деби из снова.

Њен тим је губио 2-1 све до саме завршнице, када је Росана првенцем у посљедњем минуту донијела изједначење и радост својој екипи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана