Ратко Хајдер из Гламоча својој имовини не може прићи, а нема право на надокнаду

nezavisne.com
Ратко Хајдер из Гламоча својој имовини не може прићи, а нема право на надокнаду

Бањалука - Суштина моје приче је проста, одузета ми је имовина, нисам добио никакву надокнаду за њу, а не могу је користити нити јој прићи. То је типична крађа и срамота за једну правну државу.

Ово су ријечи Ратка Хајдера, настањеног у Бањалуци, који је из Рељина Села, у близини Гламоча, избјегао 1995. године. Од тада до данас његово село је пусто, а људима је онемогућен повратак због “Одважне Барбаре”, војног полигона на којем су по престанку ратних дејстава у Босни и Херцеговини НАТО, а потом и Оружане снаге БиХ уништавале вишкове наоружања.

Уништено све осим успомена

По анализама Федералног завода за агропедологију, такве активности наводно су створиле присутност тешких метала у количинама већим од дозвољених, а по оку обичног пролазника девастацију земљишта, имовине и свега шта је људе попут Хајдера везало за то мјесто. Свега осим успомена. Како је рекао “Независним”, у Рељином Селу Хајдер и његова породица, као и стотине других, некада су сасвим пристојно живјели од пољопривреде. Били су, како каже, задовољни и срећни, а данас, 23 године послије рата, они као и све породице које потичу из њиховог и околних села, у горој су правној ситуацији од било којег избјеглице или мигранта у свијету.

“Било који избјеглица по завршетку ратних сукоба има право да се врати на своје. Нека је то девастирано, али је и даље његово. Ми, међутим, немамо право да се тамо вратимо. То по мом мишљењу није ни право ни правно”, каже Ратко Хајдер, а тако мисли и његов отац Душан, који је након, за њега, неколико неуспјелих судских поступака најновији судски поступак покренуо 2013. године.

Мрцварење по судовима

Посљедњих пет година, дакле, тужитељ Душан Хајдер, Ратков отац, у Кантоналном суду у Ливну, због накнаде штете и права на имовину, тужи Федерацију Босне и Херцеговине, чија је Влада од 1998. до 2003. године уступила земљиште за полигон. У том периоду у Рељином Селу, наставља Хајдер, уништена је чак и Градина, грађевина из римског периода и историјски споменик стар око 2.000 година. Све ово, међутим, за Кантонални суд у Ливну дјелује паушално и искази свједока, којих је било мноштво, тврди Хајдер, нису могли да докажу да је имовини српских породица нанијета материјална штета за вријеме “Одважне Барбаре”. Породица Хајдер тренутно чека одговор на још једну жалбу, али захваљујући досадашњем искуству са судовима у Ливну није оптимистична.

Мијешање баба и жаба

“Данас у Ливну тврде чак и да се не знају границе полигона. Бар истима не може да приступи мој адвокат Перица Бабић. То је очигледна превара и пљачка намјерно изазвана да се не може ниједна пресуда донијети. Ако ти не знаш границу шта је чије, како ти можеш донијети пресуду шта је узето или није. Значи, они доносе пресуде које немају логике. Ако један човјек тужи за јабуке, они причају о крушкама. Нема никакве везе с мозгом”, тврди Ратко Хајдер, поручујући онима који мијешају јабуке и крушке, бабе и жабе, да постоји и Врховни суд у Сарајеву, па и међународни судови изнад тога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана