Приједорчанин Здравко Мрђа маратонац у души три и по деценије

Снежана Тасић
Приједорчанин Здравко Мрђа маратонац у души три и по деценије

Приједор - Од када је са 15. година почео да трчи, педесетједногодишњи Здравко Мрђа из Брезичана код Приједора постао је заљубљеник у ту атлетску дисциплину.

Од тада, каже нема дана да не трчи, на краће или дуже релације.

- Било је то 1981. на кросу у Београду гдје сам се нашао на приједлог моје старије сестре која је вјеровала да сам физички спреман да будем учесник у том спортском догађају - прича Мрђа. Тај први контакт са такмичењем у трчању за њега је био преломан, а љубав према трчању траје све до данас.

Мрђа је као дјечак трчао на обронцима Грмеча одакле је родом и од тада је схватио да трчање добро делује на његово тијело.

- Добро сам се осјећао кад сам у покрету и то ме и данас држи, тако да већ 30 година имам исту килажу и немам никаквих здравствених проблема - истиче Мрђа.

Каже да му резултат никада није био битан, него је увијек настојао да буде физички спреман, због чега је свих ових година имао доста такмичарских наступа и награда.

- Први маратон сам истрчао 1990. године на 42 километра у Београду, а онда су се ређали маратони у Подгорици, Новом Саду, Сплиту, Загребу, Сарајеву, Салцбургу - рекао је Мрђа.

Каже да му је неостварени сан био да се припреми и оствари норму за Олимпијске игре у Барселони 1992. године.

На питање како изгледа дан једног маратонца, Мрђа одговара да он није класичан маратонац, него више маратонац у души и по сопственом опредјељењу.

- Настојим да сваког дана истрчим од пет до седам километара. Често трчим ујутру рано, а некад због обавеза или временских услова то буде неки други дио дана. Кад имам у плану неку трку, онда се спремам сваки дан по 15-20 километара и то радим из чистог ентузијазма и љубави и увијек са истим одушевљењем - прича Мрђа. Каже да је љубав према трчању пренио и на своје четворо дјеце те да не би ни могао да се бави спортом да нема подршку породице.

- Старији син ради у Бањалуци и користи слободно вријеме да трчи у парку, а најмлађи је био са мном на трци у Крупи на Врбасу и у категорији од седам до осам година био је побједник - поносно прича Мрђа.

Мрђа је по професији електромеханичар, тренутно без запослења, тако да његова породица живи од пољопривреде.

- Радио сам на више послова, ријетко у струци, али нисам незадовољан. Одржавамо имање и имамо довољно за пристојан живот. Спорт ме је научио да будем стрпљив, здрав и без великог стреса - каже Мрђа. Волио би, каже, да се у Приједору настави традиција маратона “Патрија” гдје је 2015. године побиједио у категорији ветерана, а младима поручује да се баве спортом, јер кретање има вишеструку корист за човјека.

- Човјек је предодређен да се креће, да трчи, а најмање да сједи или лежи - поручује Мрђа који и ове лијепе новембарске дане користи да активно трчи.

Успјеси

Само у 2018. години, Здравко Мрђа  је као ветеран освојио друго мјесто на полумаратону у Градишци, потом прво мјесто на Уличној трци у Приједору у категорији ветерана, као и на полумаратону “Стазама Бранка Ћопића”. Мрђа је ове године трчао и на трци “Алфа” у Модричи гдје је освојио треће мјесто, био је  први у  конкуренцији ветерана у трци у Крупи на Врбасу и побједник је уличне трке  у Бањалуци.

Најтежа му је, каже, била трка крајем септембра у Бањалуци, а то је било првенство БиХ у маратону гдје је у конкуренцији ветерана освојио прво мјесто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана