Посавско говедо и свиња шишка заувијек нестали
Бањалука - Миграције становништва из села у градове угрозиле су традиционални начин узгоја биљака и животиња, па су неке врсте неповратно изгубљене, попут аутохтоне свиње шишке и посавског говеда, а да би се од нестајања сачувала друге старе сорте морају бити уређени законски оквири у Српској.
Истакнуто је то у петак на представљању Студије о агробиодиверзитету Републике Српске чији је циљ јачање свијести о значају ове области да би од нестајања биле сачуване аутохтоне биљне и животињске врсте.
Директорица Института за генетичке ресурсе и једна од ауторки поменуте студије Гордана Ђурић истакла је да РС у погледу очувања старих сорти нема потребне законе, те да није приступила свим међународним институцијама и споразумима.
- Сврха студије је преглед стања и политика у овој области, те да влади и парламенту буду предложене мјере како да буде сачувано оно што у смислу агробиодиверзитета још нисмо изгубили. Циљ је и да се види шта смо изгубили и представе начини како можемо да обновимо то што имамо за добробит будућих генерација - рекла је Ђурићева.
Она је навела да су генетички ресурси основа за стварање нових генотипова за будућа времена и изазове са којима ће се овдашње становништво суочавати.
Ђурићева је прецизирала да је зачинско ароматично биље најугроженији сегмент биљних генетичких ресурса у БиХ.
- Природна станишта љековитог биља су прилично опустошена зато што РС и ФБиХ немају контролу убирања тих биљака. Потребно је законски уредити област њиховог прикупљања, да би се дефинисало ко може ући у еко-систем и брати биље, те да за то плати накнаду - рекла је Ђурићева.
Професор Природно-математичког факултета у Бањалуци и коаутор студије Драгојла Голуб тврди да су животињски генетички ресурси у неповољнијем положају од биљних.
- Долази до смањења броја јединки, а неке од раса животиња смо неповратно изгубили. Пасмине попут краве буше, босанског брдског коња и свиње мангулице су угрожене због чега је неопходно унаприједити правни оквир у овој области и основати банку гена да би бо заштићен насљедни материјал - истакла је она.
Начелник Одјељења за биљну производњу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић истакао је да су генетички ресурси природно богатство које смо наслиједили од предака, због чега смо обавезни да их сачувамо за будуће генерације.
- То ћемо урадити само ако се одговорно и домаћински односимо према њима. С тим у вези, у стратегијама руралног развоја дефинисали смо заштиту и побољшање агробиодиверзитета, очување банке гена биљних и шумских ресурса, као и генетичких ресурса који се односе на сточарство - рекао је Лалић.
Студија
Студија о агробиодиверзитету РС настала је у оквиру трогодишњег програма “Рурални развој кроз интегрисано управљање шумама и водним ресурсима у југоисточној Европи”. Програм је суфинансирала Њемачка агенција за техничку подршку земаља у развоју ГИЗ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
