Несвакидашње дружење у Јабланици код Градишке: Башкале породичне везе ојачале пјесмом и игром
Градишка - Да су рођаци и пријатељи најважнији ослонац у животу најбоље зна породица Башкало из Градишке, која је у суботу организовала несвакидашње дружење, а којем се одазвало око 90 њених потомака да уз пјесму и игру ојачају нераскидиве породичне везе.
Ова породица која поријекло води из истоименог села смјештеног у брдима изнад Доњег Вакуфа и која броји око 200 чланова, због ратног вихора прије нешто више од двије деценије расула се по свијету. Највише их је породично гнијездо свило је у равницама Градишке, док су други срећу потражили у Бијељини, Добоју, Новом Саду, али и европским метрополама. Затрпана свакодневним проблемима и бригом о егзистенцији већина се није срела годинама, а млађи чланови који су рођени послије рата никада се ни нису ни упознали, па је сусрет на излетишту у Јабланици код Градишке протекао емотивно, а пале су и сузе радоснице.
Након бујице емоција и одушевљења што су поново на окупу Башкале су уз хармонику запјевале и заиграле. Такмичили су се и у спортским дисциплинама, па су потомци Башкала против својих зетова одиграли фудбалску утакмицу, коју су на крају и добили на пенале. Потезали су конопац, бацали камен с рамена, а организовали су и трку у џаковима, док су се најмлађи надметали у ношењу јаја у кашикама.
Најзаслужнији за овај сусрет је Срђан Башкало, који је на идеју о дружењу дошао прије неколико мјесеци.
- Било нас је 72 одраслих и 18 дјеце, а многи су дошли из Србије и Аустрије. Дружење је била прилика да се упознају они који се не знају, а ми старији да се присјетимо дешавања у нашем селу, које је сада, нажалост, зарасло у коров - прича Срђан.
Истиче да су се сви снашли, иако су огњишта напустили са свега неколико кеса у рукама.
- Данас, хвала Богу, сви имамо своје домове, дјеца су завршила факултете и дошла до посла. Многи су се поженили, поудали и стекли дјецу, а смијех и граја тих малишана је нешто што нас је чинило најсрећнијим на излету - испричао је Срђан.
Најстарији члан породице Башкало, осамдесетшестогодишњи Пилип у Градишку је дошао из Которског код Добоја, а када је угледао своје рођаке од среће је запјевао: “Састала се браћа крај астала и нека су милом Богу хвала”.
- Пресрећан сам што смо се окупили и да сутра умрем не бих жалио. Потекли смо од три брата, а данас нас има скоро двије стотине - рекао је Пилип.
И петогодишња Катарина Башкало посебно је била радосна, јер је цијели дан провела у игри са рођацима.
- Упознала сам пуно сестара и браће с којима сам се играла. Најбоље ми је било када смо трчали у џаковима и с јајима која су нам стално испадала - рекла је мала Катарина, која је на дружење дошла у дресу на којем је писало “Башкало”.
“Башкалијада”
Срађан Башкало истиче да су ово дружење у шали назвали “Башкалијада”, те да се надају да ће скуп у будућности постати њихова традиција.
- На растанку смо обећали да ћемо се окупљати сваке године и то посљедње суботе у јуну. Надамо се да ће нас сваке године бити све више - рекао је Срђан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
