Милорад Новаковић, свештеник и добитник великог признања у Рогатици: На коњу стизао до парохијана
РОГАТИЦА - Добар пастир што но каже ином, то и својим показује чином, ријечи су великог Његоша, којих сам се држао цијелог живота и тако ћу наставити, рекао је протојереј-ставрофор у пензији Милорад Новаковић из Рогатице, који је недавно постао један од ријетких носилаца Захвалнице као признања за допринос афирмацији те локалне заједнице.
Захвалница је стигла 27. септембра, поводом Дана општине Рогатица, а прота Милорад, како овог човјека благог погледа и увијек златних ријечи из миља зову његови бивши парохијани и суграђани, скромно каже да је увијек давао све од себе чинећи најкорисније ствари за своју општину.
- У најтежим данима нисам оставио цркву и парохијане, а било је пуцања и по једнима и по другима. Неке ствари никад се не поновиле, посебно рат - рекао је прота.
У улози војног свештеника Новаковић је више пута обишао прву борбену линију Рогатичке бригаде Војске Републике Српске. На свечаној сједници, предсједник Скупштине општине Рогатица Ђоко Раздољац, образлажући додјелу Захвалнице проти Милораду, истакао је да је овај скромни човјек, поред великог доприноса хуманијем живљењу, цијелог рата бесплатно причешћивао, вјенчавао, кршћавао и држао посмртна слова за погинуле и умрле. Отуда су и Рогатичани сложни да је велико признање општине дошло у праве руке.
Рођен је у селу Гојава у Рудом и потиче из земљорадничке породице. Као најстарије дијете отишао је у свештенике, а најмлађа сестра Милица у просвјету.
- Моје прво службовање младог свештеника било је у цркви Успенија пресвете Богородице у Мокром код Пала. Ту сам остао седам година, а онда сам премјештен у рогатичку цркву Свете тројице - прича Новаковић. Службовање у Мокром за садашње услове, каже прота, било је занимљиво, па помало и смијешно.
- Један свештеник, парохија велика, путеви и гдје их је било слаби, макадамски, ријетко ко се возио у аутомобилу, па сам велики дио својих свештеничких обавеза по селима обављао јашући на коњима. Тако сам на коњу прошао Козију Луку, Висојевицу, Ракову ногу, Озрен, Шиће, Калаузовиће, Баре и друга мокрањска села, проводећи у седлу по два и више сати. Долазак у Рогатицу за мене је био велики изазов. Градска средина, објекат цркве није био у богзна каквом стању, а људи непознати - каже Новаковић. Захваљујући парохијанима и осталим људима добре воље стање се полако мијењало набоље, прича прота, и то у свим областима живота и рада.
- Истина, у Рогатици нисам јахао коње, али се због недостатка путева морало пуно пјешачити да би се стигло у села Козићи, Месићи, Лађевине, Закомо, гдје је сада изграђена нова црква - истакао је Новаковић.
Тако се прота борио и радио од 1974. до јуна 2007, када је, прошавши све фазе свештеничке каријере, пензионисан у чину протојереја-ставрофора, највишег свештеничког положаја, са напрсним крстом и Орденом светог Петра митрополита дабробосанског, којим га је одликовао епископ Григорије на 20. годишњицу Богословског факултета у Фочи, чији је Новаковић био духовник. ++++++
Неупоредиво вријеме
Милорад Новаковић каже да упоређивање времена највећег дијела његовог и службовања садашњих свештеника у Рогатици, гдје сада активно богослуже три млађа свештеника и, умјесто звонара, звона звоне уз помоћ струје, не би дало праву слику.
- Другачија су то времена, другачија схватања и много шта друго. И нека је тако. Све иде напријед, па и стање у цркви и око ње. На примјер, моја супруга, као попадија, годинама је чистила цркву, продавала свијеће, опслуживала госте и парохијане при доласку у цркву. Данас је све то много другачије. И нека је, хвала Богу - закључио је прота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
