Маратонац Жацо из Котор Вароша 42. пут трчи 42 километра
Котор Варош - Милован Стојановић Жацо из Котор Вароша ни у шестој деценији не планира да окачи патике о клин, па ће у недјељу, 42. пут, са хиљадама маратонаца из цијелог свијета још једном истрчати 42 километра на чувеном Београдском маратону.
Стојановић иза себе има око 80.000 претрчаних километара на разним маратонима, полумаратонима и уличним тркама и десетине подераних патика. О повлачењу са стазе не размишља, све док је здрав и док га, каже, ноге служе. Затекли смо га на стадиону Фудбалског клуба Борац у Бањалуци како трчи и припрема се за одлазак на Београдски маратон, који је златним словима исписан у његовом календару, јер је управо са те манифестације 2013. године у родни крај донио златни пехар за освојено прво мјесто.
- Тек у четвртој деценији почео сам активно да трчим и учествујем на маратонима. Није то лако и не може то свако. У здравом тијелу здрав дух и моја је парола. Љекари ми и данас кажу да имам тијело тридесетогодишњака - испричао је Стојановић, који сутра путује у Београд, гдје се лани, у конкуренцији 2.500 учесника, изборио за 12. мјесто.
За успјех је, каже он, потребно много љубави, одрицања и вјежбања. Новца за одлазак на планине на висинске припреме нема, али зато редовно трчи на релацији од бањалучког стадиона до Залужана, а знао је да претрчи и пут од родног Котор Вароша до Бањалуке, гдје станује.
- Треба знати распоредити снагу, не претјерати ни са чим. Трчим 15 до 20 километара дневно. Маратонац мора знати да темпира снагу на 42 километра, треба да има “километар у ногама” - са осмијехом додаје Стојановић и наглашава да мозак и тијело морају бити као једно да би се дошло до циља.
За непуне двије деценије, колико трчи, осим Београдског маратона на којем се окитио титулом балканског првака, истрчао је неколико маратона у Подгорици, затим Нишки маратон, а трчао је и “Стазама револуције”, маратон на Плитвицама, те бројне уличне трке и полумаратоне, са којих се неријетко кући враћао окићен медаљама.
Узоре у спорту нема, за себе каже да је заљубљеник у стазу, а волио би да му се пружи прилика да трчи раме уз раме са легендарним маратонцем из Етиопије Хаилеом Гебрселасијем.
Велика подршка су му брат, пријатељи и сви они који колико-толико изађу у сусрет и спонзоришу његове наступе.
- Упорност, љубав према спорту и челична воља моја су водиља до циља - казао је Стојановић и додао да му је лични рекорд на маратону два сата и 44 минута.
Одустао је само једном, када је због високе температуре, након пола претрчаног маратона морао стати. По повратку са овогодишње манифестације из српске престонице одмах ће започети припреме за Плитвички маратон у јуну. На крају разговора маратонцу, који снагом воље и упорношћу руши све препреке, пожељели смо да се из Београда врати са медаљом.
Трка до Русије
Милован Стојановић је испричао да му је највећа жеља да нађе спонзоре и организује мегамаратон из Републике Српске до братске Русије.
- Са још пет мојих пријатеља маратонаца кренули бисмо из улице Олимпијских побједника из Бањалуке и трчали до Москве, у етапама по 150 километара дневно - казао је Стојановић и нагласио да би најсрећнији био уколико би му се та жеља испунила.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
