Љепотан Мишко остаје да краси боричке предјеле

Љепотан Мишко остаје да краси боричке предјеле 15.04.2019 14:27 | Сретен Митровић

Рогатица - Продајом и одвожењем посљедњих десетак коња из јединог привредног стогодишњака у Рогатици, ергеле “Борике”, то мјесто између Сјемећа и Деветака, које је са својим климатским условима, фауном, изворима воде, надморском висином и путним комуникацијама идеално за узгој коња, ипак није остало без тих лијепих и племенитих животиња.

Заслуга за то припада Срђану Арсенићу из Фоче, који је након што је купио неколико грла једног пастува босанско-брдске пасмине поклонио Брани Кушићу са Борика. О његовом племенитом гесту на Борикама се ових дана увелико прича.

- На Борике сам долазио више пута с циљем да купим понеко грло за моју приватну мини-ергелу коју планирам да оснујем у селу Велинићи на подручју Челебића у Фочи. Ходајући предјелом Борика упознао сам Брану Кушића, који ми је рекао да је дуго година радио у ергели и да му је тешко пало кад су коњи продати. Причајући о томе у његовим очима видио сам тугу и сузе. То ме је јако гануло и након што сам купио три грла рекао сам му да, као мој поклон, изабере једно од њих - испричао је Арсенић.

Видно изненађен, он је изабрао једног коња, прича овај великодушни Фочак, а остале је  пребацио у Фочу, гдје већ има десетак грла која ће убрзо у Велиниће.

Арсенић је по занимању електроничар, а бави се угоститељством са проширењем дјелатности на рафтинг, у чему ће коњи као атракција бити од помоћи.

Кушић није имао ријечи да опише колико му значи поклон пријатеља из Фоче.

- Иако није желио да ми каже колико је Мишка платио, сазнао сам да га је купио за 1.000 марака. Да ми је понудио и неколико пута више у новцу, на једној страни, и Мишка на другој, без двоумљења бих изабрао мога љепотана. С разлогом, јер је и он, уз мене, мога оца и брата као раднике ергеле одрастао и  стасао у елитно грло. Сада му је 12 година, а због лошег односа досадашњег власника према коњима, посебно посљедње зиме, он је у доста лошем физичком стању. Мене то не брине. Знам ја шта њему треба и брзо ће он опет бити онај стари љепотан - прича Бране.

Он је, прича, да би је спасао од угинућа, веома повољно купио једну расну кобилу. Ријеч је о “босанки” која је стара 22 године.

- И она се добро опоравља и, што је најважније, носи принову. Биће крижанац јер је оплодња била неконтролисана, са пастувом арапске пасмине. Али, наредна ће бити са мојим Мишком и ето мени новог чистокрвног “босанца” - поносно прича Бране с надом да ће његова мини-ергела јачати.

У то ће, каже, уложити све своје знање о узгоју коња које је стицао скоро три деценије рада у шталама на ергели. Несебичну помоћ пружају му и пријатељи и љубитељи коња, као и отац Момир, који је пензију зарадио радећи са коњима.

Жал за ергелом

Бране Кушић, као и многи други Боричани, жали што су послије више од 120 година остали без ергеле.

- Нама и нашим породицама нечијим немаром узет је хљеб из руку, а цијелом боричком крају нешто по чему је,  уз кромпир и кајмак, био надалеко познат - истакао је Кушић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица