Игуман Серафим: Дођите, посјетите нас Србе које су многи заборавили

Срна
Игуман Серафим: Дођите, посјетите нас Србе које су многи заборавили

Мартин Брод - Игуман манастира Рмањ Серафим рекао је Срни да је положај Срба у Мартин Броду код Бихаћа и у цијелој Федерацији БиХ изузетно тежак, али да је за ове Србе, заборављене од многих, тај манастир сигурна кућа у овом дијелу Високе Крајине.

Први поуздани подаци о манастиру Рмањ воде у 1498. годину, каже архимандрит рмањски игуман Серафим док посматра стијене око Уне, стојећи испод липе у манастирском дворишту.


Манастир је био пет пута обнављан, посљедњи пут 2009. године, мада је, каже, можда било и више реконструкција.

“У петнаестом и шеснаестом вијеку овдје у манастиру било је око стотину монаха, али, нажалост, послије Косовског боја, како су Турци продирали ка овамо, манастир је претрпио велика страдања. Познат је и по томе што је у њега из Прибојске Бање премјештена Дабробосанска митрополија и за стотину година овдје је столовало 10 дабробосанских митрополита”, вели игуман Серафим.

Он каже да је посљедње страдање Срба у овом крају донијело много муке. Мјештани одлазе, а дошли су неки други људи, Хрвати из средње Босне који су населили и Дрвар.

“Мјештанима Мартин Брода куће су биле заузете, нису имали гдје да се врате, али то их није спријечило да поново дођу на вјековна огњишта. Некада је у Мартин Броду било око 250 становника, а данас их је између 70 и 80”, прича игуман манастира Рмањ.

Због тешког живота у Мартин Броду млади одлазе, ријетко ко или готово нико се не враћа и живот се, како каже игуман, гаси.

“Тамо негдје до 2013. године све је некако ишло узлазном путањом, али посљедњих неколико година, видљиво је да је лоше. Положај Срба у Федерацији јесте веома тежак. Нико не брине о нама који смо овдје или ријетко ко. Сви они воле и Дрвар, и Мартин Брод, и Гламоч, и Грахово - највише када нису овдје. Највише воле када се окупе на неком дружењу ван ових крајева, тада у њима проради емоција о завичају, а неки овдје нису дошли 30 година”, тихим гласом, у коме још има наде и вјере у боље сутра, прича игуман Серафим.

Он подсјећа да је током послијератних година имао проблема са припадницима хрватског народа, биле су то провокације.

“Суштински гледано, живот је тежак. Гледам данас ову омладину, ништа не знају. Постали су робови модерног живљења, технологије. А, ја сам учио очима, гледао како матер и ћаћа раде”, бесједи игуман Серафим.

Он је додао да младих нема у Мартин Броду, те да су и ових осамдесетак житеља старији људи. Игуман каже да ако ко од младих оде на студије даље, нико не одлучи да се врати на огњиште.

“Баш данас дође човјек, није био овдје посљедњих тридесет година. Дође да обиђе ђедову кућу, међутим, нашао је рушевину. Пита ме када се срушила кућа његовог ђеда, кажем му има већ годину дана”, препричава отац Серафим.

Игуман је испричао да се манастир Рмањ и Мартин Брод налазе у Националном парку “Уна”, те да мјештани нису тиме задовољни јер сви приходи одлазе у Бихаћ.

“Мислили смо долазиће туристи, посјећиваће и светињу и Национални парк жУнаж, али нема људи. А, ово је овдје рај земаљски, природа, Уна, све је лијепо. И онај камен, нема љепшег нигдје”, наглашава игуман.

Говорећи да је манастир био ослонац мјештанима у свему и да ће им манастирска врата увијек бити отворена да пронађу мир у овој оази љепоте, благог погледа, лаганог корака, игуман оде у своју башту.

“Нека вас Господ чува. Дођите, посјетите нас Србе у Федерацији које су многи заборавили”, благим и милим гласом рече игуман манастира Рмањ Серафим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана