Аронија чека купца

Сретен Митровић
Аронија чека купца

Рогатица - Аронија је ове године на породичном газдинству Митровић у Сјеверску на Борикама родила изнад очекивања, али и донијела нове муке јер ови вриједни домаћини не знају шта да раде са вишком овог здравог воћа.

Митровићи су први плантажни узгајивачи ове биљке у рогатичком крају, која је, осим што краси вртове и дворишта, лијек за велики број болести.

- Све је почело у јесен 2014. На наговор пријатеља посадио сам педесетак садница и на моје задовољство скоро све су се “примиле” - прича Слободан који је у крају познатији као Бобан.

Његова породица је 1992. године избјегла из Горажда и након лутања по Србији свила гнијездо у Рогатици. На површини од свега 500 квадрата земље почела је да расте Бобанова плантажа ароније. Као ратни војни инвалид 2015. путем општинског удружења од Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање по основу економске подршке добио је 2.500 марака и уз властита средства купио 200 садница ароније, које је пратила и изградња инфраструктуре.

Са ширењем плантаже, Бобан региструје домаћинство под именом “ММ” и у посао укључује остали дио породице. Уз подршку супруге Миломирке, те кћерке и сина, дигао је кредит и купио још два дунума земље и 200 нових садница ароније.

- Прошле године дошла је и прва озбиљнија берба. Убрали смо око 150 килограма и углавном их искористили за властите потребе, за прављење сокова или чајеве. Дио рода подијелили смо родбини и пријатељима, а дио продали путем интернета односно “Фејсбука” - додаје Бобан.

Тек ове године аронија је показала право лице. Родила је мимо очекивања.

- У берби која ове године иде нешто раније очекујемо најмање 350 килограма. Толики род превазилази наше потребе и досадашњи начин пласмана и намеће питање шта ћемо са вишком. Организованог откупа нема, а нама да идемо од пијаце до пијаце се не исплати, ни временски ни материјално - каже Бобан.

Уз то их, додаје, стиже конкуренција јер су многи узгајивачи пошли њиховим стопама.

  • Заједно смо на истој ватри и по свему судећи остаје нам као могућност да се попут воћара, малинара, пчелара и других пољопривредних произвођача организујемо у удружење преко кога ћемо заједно изаћи на домаће или инострано тржиште - казује Митровић.

Разгласом плаше птице

У јесен 2016. на ранчу “ММ” иако је било нешто рода на жбуновима ароније, Митровићи нису убрали ни килограм јер су род обрале птице. Да се то не би поновило они су путем узгајивача из Србије тражили “лијек” и нашли га у виду машине која уз помоћ струје емитује говор људи и звукове рањених птица од чега здраве птице бјеже. На тај начин спасен је прошлогодишњи и овогодишњи рекордан род. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана