Њемачки пољопривредници за бербу јагода нуде сатницу 8,8 евра, стан и храну

nezavisne.com
Њемачки пољопривредници за бербу јагода нуде сатницу 8,8 евра, стан и храну

Берлин - Због помањкања радне снаге на њемачким фармама, пољопривредна удружења те земље траже од њемачке савезне владе да продужи уговор о довођењу сезонаца из БиХ и других земаља западног Балкана.

Наиме, како наводе удружења у свом допису Савезном министарству пољопривреде, у Њемачкој је тренутно на снази посебан уговор са земљама западног Балкана, који омогућава довођење сезонаца на њемачке фарме, али он истиче 2020. године, због чега траже продужење.

Како истичу њемачки медији, све мање њемачких држављана жели радити тешке послове у пољопривреди, због чега је сваке године у Њемачкој потребно ангажовати око 170.000 сезонских радника.

Према ријечима Зимона Шумахера, предсједника Удружења произвођача јагодичастог воћа јужне Њемачке, све је теже наћи Нијемце за сезонске послове.

“Још постоји какав-такав одзив, међутим проблем је што многи од њих одустану или не одраде цијелу сезону. Све је теже поуздати се да ћете у шпицу сезоне имати радника који ће радити”, каже Шумахер.

За њемачки “Велт” каже да је то критичније што је посао физички захтјевнији:

“Знате како је, што је човјек флексибилнији у глави и сналажљивији, лакше ће данас у Њемачкој наћи неки атрактивнији посао.”

Он прича да су јагодичари и малинари пробали све, укључујући и повећање сатница на 8,84 евра, који укључују храну и смјештај, међутим резултати су, како каже, незадовољавајући.

“Посао захтијева доста погнутог рада, радници морају издржати велике врућине или кишу, а углавном је то мануелни рад. То све додатно отежава проналажење раднике”, пише “Велт”.

Очајни пољопривредници, како истичу, чак су покушали ангажовати и избјеглице и азиланте, међутим проблем је што већина, осим што не зна њемачки, жели живјети у граду с остатком своје породице и нису срећни када седмице и мјесеце морају живјети на удаљеним фармама одвојени од својих.

Њемачки “Фокус” наводи да пољопривредна удружења желе ангажовати више радника из земаља које нису чланице ЕУ, попут БиХ, Србије или Украјине, али да им проблем представља што не могу директно тражити раднике, већ то мора ићи преко Савезне владе Њемачке. Они, како кажу, желе уклањање баријера при довођењу радника и упозоравају да, осим мањка радне снаге, проблем представљају све изазовније временске прилике због суша, града, великих врућина и разних болести биљака.

У Агенцији за рад и запошљавање БиХ кажу да су издали посебну брошуру с информацијама како радници могу пронаћи посао у Њемачкој. Како истичу, прво је потребно да заинтересовани прибаве потврду њемачког послодавца да их жели запослити, након чега Савезни завод за запошљавање Њемачке провјерава да ли кандидат испуњава услове. Они прво провјеравају да ли је занимање на листи дефицитарних занимања, односно да ли је послодавац могао наћи Нијемца за исти посао. Ако Савезни завод пружи сагласност, заинтересовани радник може кренути у процедуру добијања радне визе у Амбасади Њемачке.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредника РС, каже за “Независне” да би и сам размислио да оде на сезонски рад у Њемачку за сатницу од двадесетак марака.

“Нажалост, биће нам све теже пронаћи раднике, а већ неколико година уназад имамо велике проблеме јер људи иду гдје су боље плаћени. Овдје у Посавини на бербу дувана, поред домаће раде снаге, ангажујемо сезонце из Славоније и ФБиХ. Наша дуванска производња ионако је угрожена, а ми једноставно немамо рачунице да подижемо цијене рада”, рекао је он.

Додаје да је киван на бх. Власти, посебно на Савјет министара БиХ, што не доноси мјере заштите домаће пољопривреде.

“Видите како њемачка држава води бригу о својој пољоприведи, јер паметне земље знају да је производња хране стратешка област и они чине све да им помогну. Наше политичаре једино брине како сакупити гласове, а онда пресједе мандат и не раде ништа”, закључује Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана