Грађани за годину уштедјели још 138 милиона
Бањалука - Да повјерење у банкарски сектор Републике Српске константно расте, али и страх од неизвјесне будућности, потврђује податак да су грађани на крају прошле године у банкама чували 2,327 милијарди КМ, што је за шест одсто више у односу на годину раније.
Према подацима из извјештаја Агенције за банкарство РС за 2018. годину, штедња грађана банкарског сектора Српске на крају прошле године била је већа за 138,1 милион марака у односу на крај 2017, а од 2008. године има константан тренд раста.
Подаци показују да 75 одсто штедње грађана чини орочена штедња са растом по стопи од три одсто, док штедња по виђењу, која чини преосталих 25 одсто, расте по стопи од 16 одсто.
- Раст штедње и знатно веће учешће орочене штедње у укупној штедњи резултат је повјерења грађана у банке. Томе свакако доприноси надзор банака и осигурање депозита који у основи имају за циљ стабилан банкарски сектор и заштиту депонената - наведено је у извјештају Агенције за банкарство РС.
Подаци Агенције за банкарство показују да је у валутној структури штедње грађана доминантно учешће девизне штедње, која износи 69 одсто укупне штедње грађана и већа је за шест одсто у односу на крај 2017. године.
- Штедња у маркама износи 729,9 милиона КМ или 31 одсто укупне штедње, са растом по стопи од седам одсто, односно за 49,7 милиона КМ већа је у односу на крај 2017. године - наведено је у извјештају Агенције за банкарство РС.
Члан Удружења економиста РС “SWOT” Александар Љубоја каже да је страх од неизвјесне будућности “окидач” за раст штедње грађана у банкама.
- Физичка лица издвајају одређену суму новца и штеде за такозване црне дане. Аналогно томе пада привредна активност, банке постају ригорозније када је у питању кредитирање привреде, новац се гомила, а ризични пројекти се не прихватају - рекао је Љубоја.
Појаснио је да је усљед спорог раста привредне активности несигурност грађана још већа јер се теже долази до запослења.
- Због тога долази до гомилања неактивних новчаних средстава кроз штедњу. То је сасвим логично код нас, с обзиром на то да је ово и политички и економски нестабилна регија, зато физичка лица све више штеде из страха за будућност - рекао је Љубоја.
Додао је и да су депозити физичких лица знатно већи у односу на правна лица, те да је привреда неликвидна и нема довољно кредита да би занављала опрему и покретала нове процесе производње.
Ризик
Александар Љубоја истиче да би, уколико би се свијест промијенила и почели прихватати ризичнији пројекти који би носили приход, постали интересантни физичким лицима за улагање.
- Физичка лица би у том случају покретала свој бизнис, а сада само чувају новац или евентуално улажу у некретнине или племените метале - казао је Љубоја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
